КОНАЧНО, ПОСЛЕ ТОЛИКО ГОДИНА: Хрватска улица у Београду постаје Улица глинских жртава

“Покољ у Глини, у Цркви Пресвете Богородице десио се 29. јула 1941. године, када су усташе убиле више од 1.700 људи. Жртве су биле локално српско становништво. Покољ у глинској цркви представља један од највећих усташких злочина који је спроведен пре систематског геноцида у Јасеновцу, Јадовну и Старој Градишки”, пише у прихваћеном предлогу грађана насеља Котеж.

Комисија је, такође, усвојила предлог заменика градоначелника Горана Весића да се бившим градоначелницима Београда Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу подигну споменици на местима која су значајно утицала на њихов живот и рад у престоници.

Весић је предложио да споменик Бранку Пешићу (1922-1986), градоначелнику Београда 1964-1974. године, буде испред зграде Општине Земун, на Масариковом тргу.

Образложио је да су у Пешићево време изграђени Палата “Београд” (Београђанка), ауто-пут кроз Београд с Мостарском петљом и мостом “Газела”, Теразијски тунел, основани су фестивали културе “Фест” и “Битеф”. Навео је да је на предлог Пешића Скупштина Града Београда приватила “план спуштања Београда на реке”, план изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа.

Споменик Влади Илићу (1882-1952) би, по Весићевом предлогу, био прекопута његове виле, у Венизелосовој улици.

За мандата Илића почела је изградња Храма Светог Саве, висећег Моста краља Александра Карађорђевића преко Саве, на чијим је стубовима данас “Мост братства и јединства” (Бранков мост). Затим, изграђен је Мост краља Петра преко Дунава (Панчевачки мост), Београдски сајам, Зоолошки врт, више десетина школа, болница и других јавних зграда, навео је Весић који је Илића назвао “једним од највећих српских привредника и добротвора”.

Како је рекао, Илић је “умро у највећој немаштини” те ће, подизањем споменика, Београд “вратити део дуга Влади Илићу, казати ‘Извини!’ за оно што су му учинили неки наши сународници у име Београда и Србије и ‘Хвала!’ за све што је учинио и пружио српском народу, нашој престоници и Београђанима”.

Споменик Милошу Савчићу (1865-1941) биће на углу Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Војводе Путника.

Савчић је, навео је Весић, био један од најбогатијих Европљана између два светска рата, а градоначелник Београда кратко – од 1929. до 1930. године, али је за ту једну годину мандата “решио велики број проблема Београђана, као и саме Општине Београд”. Био је и министар грађевинарства и оснивач Првог српског осигуравајућег друштва.

На Косову је отворио тада један од најмодернијих европских рудника – “Трепчу”, покренуо изградњу пруге Ниш-Књажевац, инвестирао у изградњу комплекса “Дедиње” и једне стране Кнез Михаилове улице, навео је Весић.

Аутор: Бета

Преузето 021.рс