Припремио: Љубиша Морачанин
„Црногорци су 1918. године дочекали српске односно југословенске трупе с одушевљењем, расположење за уједињење је било опште“, пише најугледнији црногорски историчар академик др Димитрије Димо Вујовић у својој књизи „Уједињење Црне Горе и Србије“ (која је уједно била његов докторски рад, на Универзитету у Сарајеву 1961. године).
Грађани Црне Горе су углавном били подијељени на бјелаше и зеленаше, с тим што ни зеленаши нијесу били антисрби, напротив, изјашњавали су се национални као Срби, али су били за очување црногорске државности. Поред њих, постојало је и нешто мало комуниста, али упорних у својој антисрпској борби, њихова основна теза је била (често су је штампали на лецима) да „ни зеленаши ни бјелаши нијесу снага која може остварити жеље и интересе црногорског народа“.
Последње поглавље Вујовићеве књиге (докторског рада) се бави ставом КПЈ према уједињењу Црне Горе и Србије. Он каже да су „црногорски комунисти користили сваку прилику да изразе своје разочарење у уједињење Црне Горе и Србије и његове резултате у Црној Гори“.
Тако су приликом општинских избора у августу 1926. године подгорички комунисти у свом прогласу писали (извод из архива КПЈ, том II , стр. 111):
„Ви сте, другови, ево већ 15 година подносили натчовјечанске жртве без хвале и плате; темеље и гранично камење ове земље залили сте крвљу и својим костима; старали сте се да створите заједницу која ће подједнако бити мајка свима и свакоме. Па да ли је тако? Није! Ова је заједница некоме мајка а некоме маћеха.
Водити борбу да би Курта сјахао а Мурта узјахао, да би једна група београдских капиталиста, властодржаца и чизмаша у овој земљи жарила и палила, да би сиротињу до голе коже могли гулити, пљачкати народне муке и награђивати своје лижисахане, то значи бити злотвор према свом народу.
Они који су овај сиромашни свијет повели у Београд као у Ханан, па су га оставили на милост и немилост теразијске ћифтерије, још имају смјелости да тврде како су они учинили велико дјело и да сад имају права одмарати се у хладу својих ловорика и свакога жигосати као издајника ко се усуди да се дотакне њихове светиње и ко устврди да народне масе у Црној Гори грцају у биједи и обесправљене а да су стављене у грађане другог реда.“
Преузето СЕДМИЦА
