Приредио Ђорђе Бојанић
Ових дана из штампе је изашла књига „Завештање мом српском роду“ , српске књижевнице Гордане Павловић, у издању издавачке куће СВЕН из Ниша.
Књига сачињена од прича о злочинима над Србима од Првог светског рата до данас. Као што каже публициста Зорица Пелеш, у свом предговору:
„…Већ на самом почетку ове књиге читаоцу је јасно шта има очекивати у овим редовима у којима нам ауторка упорно скреће пажњу на све отрове унете споља, отрове који раздиру и нас и нашу прекрасну отаџбину Србију, „ А ми ћутимо…“ Попут ње и Дис је залуд вапио 1910.године да „будућности затровасмо све изворе“. А ми као да ни после сто година нисмо свесни тих отрова и чињенице да тако отровани деценијама живимо само „слажући варку на варку“, како рече Андрић у својим „Немирима“, не чинећи ништа да те отрове истиснемо из нас.
Слика живота прошлог и живота садашњег, та слика напрслог огледала пред коју нас ауторка упорно поставља, не би ли коначно схватили сву суровост и наше прошлости и наше садашњости, наједном као да постаје стварна.
И сва та лица и догађаји о којима пише као да наједном стварно видимо пред собом. Њихове контуре су необично јасне и одређене и у томе и лежи најдрагоценија ауторкина особина: поетска вештина.
По тој снази се њена поетска вештина издиже изнад многих и њена мајсторска, песничка и приповедачка, рука нас диже на ноге. Неприметно, скоро на врховима прстију, зна да читаоца увуче још дубље, унутар свог чудесног песничког и приповедачког здања у коме се њему чини као да слуша најприродније разговоре са позорнице, а не прекоре и вапаје, који треба да га натерају на лично преиспитивање свести, коју је у овим суровим временима заборава потребно надоградити очигледно једном широм свешћу.
Попут Његоша и светог владике Николаја Велимировића и Гордана се зналачки упушта у борбу светла и таме. Она сва кипти од љубави према свом српском роду.”
Гордана се захваљује интернет порталима, новинама, сајтовима и осталим разним медијима који су је свесрдно подржавали и објављивали поједине текстове из књиге.
Сви који
су заинтересовани за куповину књиге могу да се јаве на
email: gpavlovic9@gmail.com
ili na fb:
https://www.facebook.com/gordana.pavlovic.7503
https://www.facebook.com/knjiganadar/?ref=bookmarks
…
…
…
ГАВРИЛО
Умро је Гаврило…
Црни се дим надвио
над икону и кандило,
над српска обележја,
заклаше,
забетонираше у јамама
оца и сина,
деценијама
није се разданило,
није осванула
потпуна истина
о злочинима
над Србима,
још нам је тмина
на крововима,
нема те,
е мој Гаврило…
Умро је Гаврило…
Више од сто година
протутњало
голготе, ратова
страдања,
земља натопљена
крвљу предака,
настало доба
привидне слободе
за Србина,
док зло се прикрадало,
чекало
и канџе заривало
у душу, срце,
у утробу,
ишчупало
плод нерођени,
заслепело
вид очињи,
нема те,
е, мој Гаврило…
На правди Бога
осрамоћени,
понижени,
приморани
да убицама српске деце
руку љубимо,
белосветске сотоне
хлебом насушним
и сољу дочекујемо,
да се осмехујемо,
док нам са светиња
крстове склањају,
православље отимају,
неморал и зло
се намеће,
правду саплиће,
нема те,
е, мој Гаврило…
Остаде згрчена рука,
стиснута мука
и још јача
вера у Србина,
молитва Богу упућена
да прође ово време
искушења,
да обдари снагом
поколења,
српске кћери и синове
да у славу истине
сачувају иконе,
порекло и корене,
да се Србима
коначно раздани,
вид и слух
поврати,
нада у спас једини
да васкрсне православље
кроз српске изданке,
е, мој Гаврило…
