КЊИГА „НАСЛЕЂЕ СВЕТОГА САВЕ” аутор владика Руске православне цркве НАЗАРИЈЕ

Пише: проф. др Радмила Тонковић, академик

    У књизи је на 900 фотографија сликом и речју представљено 200 најзначајнијих манастира и око 100 храмова и цркава СПЦ, као и оних који су братски емотивно и срдачно примили свештенство и избегле „беле“ Русе после Октобарске револуције. Благодарим владики Назарију на овом изузетном и драгоценом поклону и огромна хвала за љубав и поштовање према српским светињама и српском народу! Ова јединствена књига, изузетно важна за православље и за оба наша братска народа, изашла је из штампе у септембру 2023. године, а две презентације ове двотомне енциклопедије на 677 страница су по небеској коинциденцији и Божијој промисли одржане  истог дана 18. септембра 2023. године у Русији (владикина промоција) и истог дана у Србији у Београду (промоцију је одржала проф. Радмила Тонковић, а њој првој је у Србији уручена књига на поклон). Изражавам своју благодарност уваженом Владики за овај дар од непроцењиве вредности у списатељском доприносу СПЦ, а највише за несебичну љубав према српском народу, према његовој историји, традицији, према његовим велелепним храмовима, према небеској Србији, коју он братски осећа и описује сликом и речју одлазећи српским светињама у походе, следећи речи светог пророка Јеремије „НАЋИ ЋЕТЕ МЕ, КАД МЕ ПОТРАЖИТЕ СВИМ СВОЈИМ СРЦЕМ.“

     Владика Назарије се већ дуги низ година бави историјом Српске православне цркве, инспиратор за ово истроријски важно дело му је био блаженопочивши митрополит Амфилохије, док је уводну реч написао наш српски патријарх Порфирије. Аутор је редовно сваке године већ 25 година у посети Србији, али и другим европским државама, где посећује многа света места и упознаје се с огромним духовним и културним наслеђем српског православља, те је стога ову монографију/енциклопедију и назвао „Наслеђем Светог Саве“, нашег највећег светитеља. Историјски драгоцена ова књига обухвата наслеђе Светог Саве Српског – светиње које се налазе на канонској територији Српске православне цркве, чији је оснивач Свети Сава и њен први архиепископ, који је још далеке 1219. године прогласио њену аутокефалност, основао нове епархије, заслужан је што је српски језик – језик богослужења и језик првих српских литерарних дела. И његово наслеђе је најјачи духовни темељ, који је одржао СПЦ и српски народ да опстане и преживи најтежа искушења и вековна страдања.

    У ПРВОМ тому су представљени најчувенији манастири и храмови Београда, Долине краљева, Западне и Југо-западне Србије, Моравске Србије, Источне и Југо-источне Србије, Војводине и Косова и Метохије. Набројаћу само неке од приказаних српских храмова: ПЕТРОВА ЦРКВА, ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ, СОПОЋАНИ, СТУДЕНИЦА, ЖИЧА, ГРАДАЦ, МИЛЕШЕВА, ТРОНОША, ЋЕЛИЈЕ ЛЕЛИЋ, РАВАНИЦА, КАЛЕНИЋ, ПАВЛОВАЦ, ТРЕСИЈЕ, КРУШЕДОЛ, ХОПОВО, ГРАЧАНИЦА, ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА…..

     У ДРУГОМ  тому књиге су приказане српске светиње у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Грчкој, на Светој Гори, у Мађарској, Чешкој, Румунији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Италији, Малти, Француској, Белгији, Норвешкој, Шпанији, Великој Британији, Скандинавији, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Америци. У овом тому владика Назарије нам презентује историју Дукље (чак помиње  руског песника Владимира Висоцког), историју Подгорице, Цетиња, Приморја, значај Јелене Балшић, Ивана Црнојевића и многих других значајних историјских и световних и црквених личности. Импресивни су прикази Дринских манастира и са планине Озрен и Требињских манастира ТВРДОШ и ДУЖИ, као и манастира ЖИТОМИСЛИЋ (задужбине старе велмошке српске породице Милорадовић, чији се многи потомци у 17. веку селе у Русију).

     У овој књизи – албуму је први пут представљен максималан и потпун опис најважнијих српских светиња које се налазе како на канонској територији СПЦ, тако и ван ње. Историјски она обухвата земље бивше Југославије: Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Хрватску. Осим подробног описа најзначајнијих српских манастира, укључујући светогорски Хиландар, и главне катедралне храмове, цркве и друге светиње, у  књизи се велика и посебна пажња посвећује историји СПЦ и њеним најпознатијим и најважнијим личностима и светитељима. При опису историје СПЦ и њених светиња, веома јасно и прецизно се истиче нераскидива веза Србије и Русије, која је 12 векова пружала Србији духовну и материјалну помоћ у најтежим временима, да би преживела и опстала.

Многи српски игумани и обични монаси су потражили спас у братској Русији бежећи из својих  разорених богомоља, нарочито пред разјареним турским терором Османлија. Такође је после Октобарске револуције и преврата цео Синод Руске православне цркве (РПС) нашао уточиште од 1920. године у Краљевини СХС/Југославији, где се 85.000 црквене емиграције са више од 2000 свештеника и 40 архијереја нашло у центру руске црквене емиграције. Управо у братској Србији у Сремским Карловцима је 1922. године формиран Архијерејски Синод РПЦ у иностранстве, на челу са митрополитом Кијевским и Галицијским – Антонијем Храповицким, када су руски свештеници чинили 10% клера СПЦ.

У дугој историји српско-руских односа посебно важну улогу игра Свето-Тројицка Александро-Невска Лавра, у чијој су Благовешћенској цркви сахрањени истакнути српски архијереји Василије Петровић – Његош (1766.), митрополит Црногорско-приморски и Василије Јовановић – Бркић (1772.), последњи српски патријарх Српске Пећке патријаршије, коју су Турци укинули. Ту су такође сахрањене и велике српске световне личности: САВА ЛУКИЋ – ВЛАДИСЛАВИЋ, РАГУЗИНСКИ (1738.), руски дипломата, саветник цара Петра Великог, оснивач руске војне обавештајне службе и први амбасадор Русије у Кини; као и МИХАИЛ АНДРЕЈЕВИЋ – МИЛОРАДОВИЋ (1825.), херој Отаџбинског рата 1812. године и војни генерал-губернатор Санкт-Петербурга, смртно рањен у устанку декабриста. Свето-Тројицка Александро-Невска Лавра баштини и чува  дуге традиционалне везе наше две цркве и примила је вредне дарове великих српских светиња: чудотворну икону БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ Пећке, као и Ангелине Српске и Јустина Ћелијског с честицама моштију ових светаца, као и НИКОЛАЈА СРПСКОГ ВЕЛИМИРОВИЋА.

Владика НАЗАРИЈЕ је у овом својем величанственом делу потпуно избегао политику, посветивши књигу наслеђу Светог Саве Српског (Растка Немањића), првог српског архиепископа, који је 1219. године прогласио аутокефалност СПЦ, али је значајно утицао и на црквену уметност и архитектуру. Владика се за благослов над овим капиталним делом најсрдачније захваљује блаженопочившем српском патријарху Иринеју, као и за уводну реч актуелном српском патријарху Порфирију!

Књига је уручена проф. Радмили Тонковић, о чијој сорти јоргована „РАДМИЛА“ је 26. априла 2023. године писано у „Петербуршким новостима“, када га је лично Радмила посадила у Ботаничкој башти Петра Великог у Санкт-Петербургу и том приликом посетила и Свето-Тројицку Александро-Невску Лавру и владику Назарија и поклонила се сенима славних Срба и обишла њихове хумке. Саднице јоргована „Радмила“ се узгајају у Лабораторији Ботаничке баште Белгородског државног универзитета и у Лабораторији „Фитогенетика“ у руском граду Тули.

У октобру 2023. године су удружења „Руски јоргован“ и Међународно удружење јоргована „LILAC“ из Рочестера (САД) с изузетним поносом честитала Радмили две награде – ПРВИ СРПСКИ ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ и титулу ПРВЕ ДАМЕ ДЕЦЕНИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО.

Пише: проф. др Радмила Тонковић, академик

Приредила: Српска историја