ХРВАТИ СУ ПОКАТОЛИЧЕНИ СРБИ КОЈИ ГОВОРЕ НАКАРАДНИМ СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ

Институт за антрополошка истраживања у Загребу недавно је потврдио да Хрвати воде порекло од Срба и ту се више нема шта доказивати. Сада је на људима да то прихвате….

Ових дана пажњу јавности привукла је изјава угледног хрватског историчара млађе генерације Твртка Јаковине хрватској телевизији, да су Срби 1918. године спасли Хрвате и да Хрватска, да је Срби нису прихватили у заједничку државу, данас не би постојала. Јаковина је рекао и да би у том случају „такозвани Хрвати из Загреба и Загорја били мађарска провинција, а остатак католичког становништва из Далмације,Славоније, Лике и БиХ – оно што и јесу – Срби католици“.Изгледа да Јаковина више није могао да издржи притисак фантастичних тврдњи о великохрватској прастарој историји, па је јавно проговорио о суштини и карактеру хрватске нације.Његове ставове о значају који је за Хрвате имало стварања заједничке државе са Србима потврђује изјава истакнутог хрватског политичара Анте Павелића старијег (Зубара) из децембра 1918. године, када је за хрватску државу написао да би без југословенског уједињења Хрватска обухватала три до четири жупаније око Загреба (загребачку, вараждинску и крижевачку).Од малобројног преживелог хрватског племства , од Чеха , Словака , Немаца и Мађара који су досељени у 18.и 19. веку, живели у централној Хрватској ( највише Горском Котру ), од Словенаца из Сјеверозападне Хрватске ( загораца ) и вец́инских Срба Католика почели се стварати хрватску нацију које је име добила по племену које је овде некад давно живело. Око 80 посто новонасталог хрватског народа чинили су Срби католици.Хрвати су у ствари Срби, вештачка нација, чији је највећи дио настао покатоличавањем Срба, док је остало романско-германско-мађарска мјешавина. Хрвати ни пре ни после 1918. године нису имали своју државу, а прву су добили проглашењем „марионетске“ НДХ 1941. године.Потом су ту творевину, подигнуту геноцидом над милион Срба, утврдили Тито и комунисти, а довршили Ватикан и западне неолибералне силе предвођене Немачком и САД. Постојао је регион који се звао Хрватска, у вазалном односу мало према Угарској, мало према Хабзбурзима.

Далмација, Славонија и Хрватска су биле Аустоугарске провинције, под хабзбуршком владавином.Прва Хрватска држава је настала распадом Југославије, ако не рачунамо НДХ 1941-1945.Хрватска као део Угарске у 13. веку је тада била један мали простор у залеђу Задра и Сплита.

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!

Становништво Истре је до почетка седамнаестог столећа било српско и православно .По аустријском попису из 1850. године Срби су доминирали у Истри, Кварнерским острвима и тачно се зна да их је било 134.555, док се у том попису Хрвати уопште не помињу и водили су се под категоријом Срба римокатоличке вере.Цела данашња Славонија звала се Рашком (Рацком, Српском).На карти Угарске (Тхеатрум Еуропеум из 1701) записани су Рацка (Српска) и Раци (Срби) између Драве и Саве к западу од Срема.О томе сведоче бројне географске карте (на пример Јоаннеса Јанссониуса, карта „Рашке“ из 1636), док је Славонија била предео око Загреба, а јужно од „славонске Рашке“ је Босна.На карти Угарске из 1701.

Срби већина између Драве и Саве. Славонија, Срем и Банат за Турке „аустријска Србија“.До 1918. цијело подручје Боке припадало је Далмацији.Према аустроугарском попису из 1850. године у Далмацији је било 330.000 Срба римокатолика и 70.000 православних Срба, без помињања Хрвата. У Славонији је 250.000 Срба православних и римокатоличких, без помињања Хрвата.Европски научници су у 19. столећу нацију поистовећивали с језиком, а истина је да у је у Средњем веку у Дубровнику, Далмацији и осталим деловима Војне Крајине био у употреби само српски језик — никад Хрватски. Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој.

И Јосип Јурај Штросмајер то признаје.Ево шта је Људевит Гај писао 1846. године у листу „Даница“ бр. 31: „Тако, нпр. сав свијет зна да смо ми књижевност илирску подигли; ту нама још из далека није на ум пало икада тврдити да то није српски већ илирски језик; паче се поносимо и хвалимо Богу великоме што ми Хрвати са браћом Србљима сада један књижевни језик имамо“. У прошлом веку, за време аустроугарске владавине, излазило је 32 листа и часописа писаних ћирилицом.

У XVII веку чак и Ватикан је предузимао штампање ћирилских црквених књига за вернике ћирилског подручја. Сада се то у Хрватској све више заборавља и не признаје као историјска истина. Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину?

Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви……„Историја је низ лажи са којима смо се сложили.“-Наполеон Бонапарта…. За линкове по Википедији и чишћење страница на интернету, хрватска влада је 2004. издвојила почетних пет милиона долара!…http://kovceg.tripod.com/hrvati_nisu_istorijski_narod.htm

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком….Дубровник је вероватно најбољи пример да се укратко прикаже процес одсрбљавања. То је град који од постанка није био насељен Хрватима нити је икад био под њиховом државном влашћу, а данас је „напучен“ искључиво хрватским „пућанством“ и, дабоме, налази се у Хрватској. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет.

Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством.То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби.Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.Тврдње да је Дубровник саставни део Хрватске, која иде све до Дрине, старе Рашке и Боке Которске, често су слепо прихватале запаљиве масе примитиваца које у бурним временима, кад овладају страсти и насиље, доносе само ужас.Далмација и Славонија никад у историји нису биле било каква Хрватска!…

Иван Кукуљевић, официр, а затим политичар и вођа илирске странке, 2. маја 1843. године, у Хрватском сабору рекао је: „Ми смо мало Латини, мало Нијемци, мало Мађари и мало Словени, а искрено говорећи нијесмо укупно ништа.Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком „Глобусу“, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог „национално некоректног“ језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: „Ми Хрвати смо ионако склепан народ.“…„Целокупна званична историја је гомила бесмислица.“-Хенрy Форд.

Пре само 125 година, тачније, 1890, педантне и темељне аустроугарске власти вршиле су попис становништва у ком се изјашњавало и о матерњем језику.

Ево којим језиком су говорили становници хрватског града Дубровника-НИГДЕ ХРВАТА!… ..http://www.vecernji.hr/hrvatska/lingvistica-kordic-hrvati-srbi-i-bosnjaci-govore-istim-jezikom-179058

Ћирилица је званично писмо српских кнежевина, односно српске државе. Ћирилица никад није била званично писмо Хрватске – ни краљевине, ни кнежевине, ни покрајине. Босански бегови звали су је СТАРОМ СРБИЈОМ.Католички Срби Дубровачки су писали ц́ирилицом, јер у то време у Дубровнику нису постојали Хрвати, него су постојали само Срби римокатоличке вере.Које су то биле „ћириличне територије“ у Хрвата?

Био је то Дубровник, Далмација и њени отоци, посебно Брач, те Херцеговина, Босна, Славонија, кроз канцеларију Зринских и средишња Хрватска, а пронађена су ћириличка слова и усред Истре.По аустријском попису из 1850. године Срби су доминирали у Истри, Кварнерски острвима и тачно се зна да их је било 134.555 , док се у том попису Хрвати уопште не помињу и водили су се под категоријом Срба римокатоличке вере .Ц́ирилицом су писали и Срби католици – фрањевци у Босни. У БиХ квази научници ц́ирилицу зову босанчицом,да би се на тај начин промовисала бошњачка нација и преко особеног језика и тобож особеног ц́ирилског писма које је у суштини српско …..Велики део српског народа након шизме 1054. исповједао је католичку веру и остао уз папу.

Срби западно од Дрине били су католици , а све преко Дрине православци . Титула Краља Твртка овако гласи; „У Христу Богу Стефан Твртко караљ Србљем;Рашке, Босне и Приморја“.И сви остали краљеви после Твртка су носили титулу исте садржине,чак и двојица задњих који су прешли на католицизам, али су били краљеви Србљем, и ни један други народ ту се не помиње. И његове повеље писане су ћирилицом.На дну повеље босанског краља Стефана Твртка (02. 12. 1382. године), на десној страни, је огромним словима истакнуто, на првом месту – краљ Срба. Обично и босанске повеље имају крст на почетку и редовно ове речи: У име оца и сина и светога духа.

Крсташки рат против непослушних православних Срба у Босни имамо 1303. године, затим верски рат који подиже (наравно – уз папин благослов), мађарски краљ Лајош 1363. године.Једино у периодима, када је претио продор Турака на Запад, папе су обустављале прогон Срба и чак насељавали Србима из Босне погранична подручја Аустро-Угарске са Турцима (такозвана Војна Крајина).Турци Османлије су веома педантно и тачно вршили пописе, па су њихови дефтери непобитни докази којем народу су припадали и које вере су били пописани уживаоци баштина и њихове спахије-тимарници. Огромна већина имена тих људи су словенска, у овом случају српска.

За озбиљну историјску науку то је доста. Нису Хрвати били бедем и заштита хришћанске Европе пред Турцима, јер су угарски феудалци у Загорују, по наговору папе Климента Седмог, пришли турском савезу и постали турски вазали: Иван и Крсто Франкопан, загребачки бискуп Шимун Ердеди и хрватски бан Фрањо Баћани…Католички свештеник Иван Франо Јукиц́ у 19. веку пише да је католицима у Босни појам Хрват непознат.У БиХ све до аустроугарске окупације Хрвата скоро и није било.Тада бројни досељени странци и новостворени Срби римокатолици почињу да носе хрватско име.

Ту акцију су предводили сарајавски надбискуп Јосип Штадлер и фрањевци који су тада још писали ћирилицом. Ватикан у својој Католичкој Енциклопедији пише да су мухамеданци и католици Босне и Херцеговине Срби и да су Срби 98% становништва Босне и Херцеговине :
„According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs…….http://www.youtube.com/watch?v=VcbhtpW_R98

Терен за стварање државе Хрватске припреман је два века. Још је 1701. године Рихтер Витезовић, један дилетанат, написао књигу у којој каже да „Срби треба да се приброје Хрватима, а Србија да се приброји Хрватској“. Али, он није остао усамљен, на њега су се наслањали озбиљнији људи, поготово у 19. веку. Никако се не може заборавити ни Људевит Гај који је са илирских позиција заступао ту идеју. Ту је и Анте Старчевић, који има стравичну реченицу: „Народ Хрватске неће трпјети да та сужањска пасмина скрнави свету земљу хрватску“.

Долазе Анте Кватерник, Стјепан Радић… С једне стране, дакле, имамо писце у које су хрватски грађани имали велико поверење. С друге стране, ту је Католичка црква, која је пропагирала идеју да православље заправо и није вера и да православце треба покатоличити. С треће стране, стизала је из Италије илегална пропаганда Анте Павелића, која није била широка, али је имала утицај. Када се све то узме у обзир, види се да је лако било у главу просечног Хрвата усадити усташке идеје и мржњу према Србима.

Тако је Анте Павелић дошао на потпуно припремљен терен, а и он сам је рекао да је број усташа превазишао сва очекивања.Усташе су за само четири године рата побиле око милион православних Срба, извршивши над српским народом организовани и најсвирепији геноцид,ХОЛИКАУСТ!…Занимљиво је да су се прави Хрвати кроз историју показали као мирољубиви, а сви који имају српско порекло су били највеће усташе и звери ,како у 2.св.рату, тако и у овом последњем ….

Кад год неко почне да напада Србе,прво што се запитам да није случајно из категорије „бивши Србин“. Категорија слична издајнику, само много више острашћена, изгубљеног духа, изгубљене душе, без могућности да се спасе.Покушавајући да докаже да припада нечему и да је нешто што није, не бира средства да успе у томе. Једино што успева је да као и сваки бескичмени гмизавац пуже кроз живот без шансе да се подигне на ноге.Напоменуо бих оне историји добро познате: јаничари, усташе …

Историја у њима није пронашла ништа људско, ништа што би их чинило вредним.Покушавајући да обману друге једино успевају да обману себе, изгубивши дух до те мере да се не могу звати човеком. Временом су само сем имена „бивши Србин“ додали презиме „бивши човек“.Спаљено срце и похарана душа понизних слуга нових владара, коњушари и извршиоци најпрљавијих и најгнуснијих задатака заборављајући да такве нико не поштује јер ко је једном продао душу продаће је опет. То више није питање. Питање је само када и за колико… СТРАНО ТЕЛО У КОРПУСУ ХРВАТСКЕ ……

Тридесетих година 19. века код Хрвата се јавља културни и друштвено-политички покрет назван илиризам, илирски покрет, хрватски народни препород. Главни вођа тог покрета био је Људевит Гај. Хрват? Не. Гај долази из француско-немачке породице; отац му је из Бургундије, презиме се у оригиналу пише Гаy, а мајка је Немица, Сцхмит. Године 1835. покренуо је „Новине хорватске“.

Најближи сарадници Људевита Гаја у том „хрватском препороду“ били су Станко Враз (правим именом Јакоб Фрасс, родом из Штајерске) и Димитрије Деметар, грчко-цинцарског порекла.

Без сумње најзначајнији музички стваралац у доба илиризма, један од највећих у хрватској историји иначе, био је Ватрослав Лисински. Ни он није Хрват по пореклу; рођен је као Игнац Фуцхс, бавио се композицијом, а прву хрватску оперу „Љубав и злоба“ написао је Лисински, односно Фуцхс. Први пут је изведена 28. марта 1846. године.

ДЕТАЉИ ИЗ РОДОСЛОВА

Најзначајнију националну оперу код Хрвата, чувену „Никола Шубић Зрински“ написао је Иван Зајц, по многима највећи „хрватски глазбеник“. Зајц је рођен у Ријеци, али у свом родослову нема ништа хрватско, потиче из чешко-јеврејске породице, а његово презиме у изворном облику пише се – Заyтз.

По свом пореклу ни Аугуст Шеноа, творац модерне хрватске књижевности и први прави хрватски романописац, нема ништа са Хрватима: он долази из немачко-чешке породице, његов отац се у потрази за бољим животом доселио у Загреб 1830. године. Осам година касније свет је угледао мали Аугуст. Написао је неколико историјских романа, међу којима се издвајају: „Златарево злато“ и „Чувај се сењске руке“.

Први хрватски професионални писац Павао Витезовић, изворно се презиваоРиттер и потиче из једне немачке породице која се у Сењ доселила из Алзаса.

Несумњиво велики сликар, изузетног талента, Влахо Буковац, кога Хрвати стављају у сам врх националне уметности, није био Хрват. Рођен је у Цавтату 1855. године, а у књиге крштених заведен је као Биагио Фаггиони. Био је Италијан.

Сликари и вајари који су обележили двадесети век хрватске уметности: Ваништа, Тартаља, Кинерт, Херман, Радауш, Кулмер, Пал, Џамоња…нису по пореклу били Хрвати, али су се готово сви тако изјашњавали.

Чувени песник Иван Горан Ковачић, аутор поеме „Јама“, био је Јеврејин, мајка му се презивала Клеин. Највећи хрватски карикатуриста свих времена, још увек живи Ото Рајзингер, аустријско-немачких је корена.

Лавослав Ружичка, велики научник рођен у Вуковару(тада Аустро-Угарска), Чех пореклом, добиоје 1939. године Нобелову награду за хемију. И по очевој и по мајчиној линији био је странац, али га Хрватска третира као Хрвата.Школовао се у Немачкој и Швајцарској и ни

Никола Тесла јесте чуо за Хрватску, али никада није живео у Хрватској. За његовог живота Хрватска није била држава већ простор у саставу аустријског царства, касније регија у Аустро-Угарској монархији. Данас Хрватска Европи мора да понуди нешто своје и отуда поновно сврставање Бошковића,Тесле и других у круг „хрватских знанственика“ и Иву Андрића су гурнули међу Хрвате, иако се овај јасно декларисао као Србин. …. Руђер Бошковић никада није имао везе са нечим што се зове Хрватска. Рођен је у Дубровнику, 1711. године, у браку Србина и Италијанке, није забележено да је икада путовао, а камоли живео по пределима аустријског царства где се налазила регија под именом Хрватска.Живео је у Италији, мајчиној домовини, али га ни то припадање није интересовало.Данас Хрватска представља Бошковића као „хрватског знанственика“.То је сто као када би Србија данас актуелног Константина Великог свету представила као српског императора, просветитеља, војсковођу, личност која је човечанству подарила хришћанство…. По истој формули хтели су да похрвате и Марка Пола (рођен је 1254. године, на Корчули), али им је 1992. године италијански амбасадор у Загребу очитао буквицу, па су се оканули ћорава посла…

ВИЂЕЛИ СМО КАКО ЈЕ ОД ЈЕДНЕ МАЛЕ ПРОВИНЦИЈЕ КОЈА СЕ ЗВАЛА ХРВАТСКА, СКЛЕПАНА ОВА САДАШЊА ХРВАТСКА ,КАО И ЊЕН НАРОД….

КАКО ЈЕ ПОКАТОЛИЧЕНА ЗАПАДНА ХЕРЦЕГОВИНА:

http://kovceg.tripod.com/pokatolicena_zap_hercegovina.htm

Преузето The Balkans Chronicles