Комунизам

ГОЛИ ОТОК

Западни демократски блок и Совјетски Савез подједнако су славили победу у Другом светском рату. Стаљин је желео да западним силама супротстави социјалистички блок и трудио се да пронађе начин да уједини комунистичке земље под вођством Совјетског Савеза. Односи на релацији Тито-Стаљин се заоштравају, а сукоб је почео око различитог односа према Балканском савезу комунистичких земља. Из Москве стижу осуде партијског руководства у Београду. Све чешће се чују критике Титовог односа са западним земљама, а осуђују се и јачање капитализма и стварање антисовјетског расположења.


Стаљин је постао непријатељ.

Уследила су многа политичка хапшења, 9. јула 1949, политички затвореници из Београда, политичке жртве сукоба Тито-Стаљин, такозване резолуције Информбироа стигли су бродом на Голи оток( Гулаг на Јадрану, Титови Хаваји или данас Хрватски Алкатраз) озлоглашено мучилиште у којем су се пуних седам година, „преваспитавали“ „ибеовци“. 1956 .године оток спада у  надлежност СР Хрватске. Док је био у надлежности СР Хрватске, у затвор на Голом отоку су углавном смештани политички затвореници, касније су биле затваране особе која су починила криминална дела (крађе, убиства), а понекад су били затварани и малолетни деликвенти.

Голи оток се налази хрватском делу Јадранског мора, северо од острва Раб, а од копна је удаљен око 6 км. Голи оток је неплодан и нема сталних становника. Северни део отока нема вегетације, док на јужној страни има нешто мало вегетације.Све до Првог светског рата на Голом отоку није било никаквих насеља, када је Аустро Угарска направила логор за руске заробљенике с источног фронта.
Више од 90 одсто заробљеника доведено је на Голи оток без претходног суђења, тако да им није била позната ни дужина казне. Оптужница је махом била иста. Сви заробљеници су показивали наклоност према Информбироу, што је значило да су против Тита и Партије. Угледни људи, доказани комунисти и интелектуалци који су подржавали Стаљина бивали су подвргнути “преваспитавању”. Основни задатак било је враћање “посрнулих” другова на прави пут, при чему су сва средства била дозвољена. Физичко малтретирање било је само део тортуре, јер је основни циљ био сломити личност и убити јој достојанство и моћ критичког размишљања.
Према неким проценама, кроз Голи оток је прошло између 30.000 и 60.000 затвореника, званична историја КПЈ каже – 11.000. Највише је страдало Срба, Црногораца и Хрвата.

Затвореници си били присиљени на тешки физички рад у каменолому. Дневна сатница на Отоку подразумевала је доручак у 6 часова, рад од 7 до 14, политичке конференције су трајале до 16 часова, следило је двочасовно ислеђивање, у 20 часова су обавезне биле вести, уз честе Титове говоре, а починак је био од 21 до 5 часова. Кажњеници су спавали у овчијим шупама, без таванице, на голим даскама.
Видови тортуре ( морали да раде и сами затвореници) :
Топли Зец“, када би новопридошли робијаш везаних очију пролазио кроз шпалир логораша који су га дивљачки тукли до изнемоглости.
Тигањ“, када би кажњеник, везан за столицу, данима седео на ужареном сунцу без воде.
Мина“ је била посуда од 180 литара воде коју би затвореник морао да носи пуна четири километра, а казна „сипање воде у ноздрве“ није остављала никакве трагове на телу заточеника.

Извор – Историја за радознале

Back to top button