Занимљивости

Фридрих Гризендорф – О СРПСКОМ ВИТЕШКОМ ДУХУ

О  српском витешком духу, у својој опроштајној беседи, говорио је   један евангелистички пастор из немачког Евенсбурга, села  крај  Оснабрика. Пастор Фридрих Гризендорф је био образован човек,  полиглота,  учествовао је као духовник у Бурском рату и био потом  дворски свештеник.  Цар Виљем II га је послао Вилсону да прими 14 тачака  његовог програма о  самоопредељењу народа.

У  својој опроштајној беседи, пред одлазак у пензију, у  евенсбуршкој  цркви у чијој се парохији за време Другог светског рата  налазио логор  српских заробљеника, пред својом немачком паством он је  Србима посвети  ове речи:

”Наша  Отаџбина  је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци и Руси. Можда  су  имали много бољи материјал, више војске, боље вођство. То је у  ствари  изразито материјална победа. Ту победу су они однели. Али сада  међу  нама има један народ који је код нас извојевао другу и много  лепшу  победу, победу душе, победу срца и поштења, победу мира и  хришћанске  љубави: ТО СУ СРБИ. Ми смо их раније познавали, неко мало, а  неко ни  толико. Али смо знали шта смо чинили у њиховој Отаџбини.  Убијали смо  стотину Срба који су бранили земљу за једног војника нашег  који је  представљао власт окупатора – насилника. Па не само да смо то  чинили ми,  него смо благонаклоно гледали како су на Србе пуцали са свих  страна:  Хрвати и Италијани, и Арнаути и Бугари, и Мађари. А знали смо  да се овде  међу нама, у заробљеничком логору, налази 5000 официра Срба  који су  некада били друштвена елита, а сада су личили на живе костуре,  малаксале  и изнемогле од глади. И ми смо се заиста плашили од освете  ових српских  мученика. Бојали смо се да ће они по нашој капитулацији  радити оно што  смо ми њима чинили. Замишљали смо ту трагедију и видели  нашу децу како  мртва пливају каналима, или се пеку у градској пекари.  Замишљали смо  убијање људи, пљачку, силовања, рушења и разарања наших  домова. Међутим,  како је било?

Када су пукле заробљеничке жице и кад се  5000 живих  српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури  су миловали  нашу децу. Сад тек разумем зашто је и наш највећи песник  Гете учио  српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч  на  самртној постељи била – СРБИЈА. Та победа је већа и узвишенија  од  материјалне победе. Такву победу, чини ми се, могли су извојевати  и  добити дамо Срби, однеговани на њиховом Светосављу и јуначким  песмама  које је наш Гете толико волео. Ова победа ће вековима живети у  душама  Немаца. Тој победи и Србима који су је однели, желео сам да  посветим  своју последњу свештеничку проповед.”

Цитирано према Сербиа, Савремена Администрација, Београд 1997.

Back to top button