ФИЛМ О СРПСКИМ РОБОВИМА У НОРВЕШКОЈ ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ, НОВИ ВИДЕО ПРИЛОГ

Публика у Србији ће имати прилику филм да погледа на лето, премијера у Нишу.

Ђорђе Бојанић 03.02.2022

ФИЛМ О СРПСКИМ РОБОВИМА У НОРВЕШКОЈ ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ, НОВИ ВИДЕО ПРИЛОГ

За сајт Српска историја говори продуцент филма СТРАДАЊЕ СРБА У КАРАШЈОКУ, Бранко Димовић Димески.

У овај пројекат сам ушао због поштовања према својим прецима и њиховој жртви. Мој рад заснован је искључиво на добровољној основи.

Мој задатак у тиму који још чине и Кјетил Палмqуист, Терје Холм, Јоерн Бое, и Кнут Фловик Тхоресен је контакт са потомцима, како у Србији тако и било где у свету. За ово време остварио сам преко 40 интервјуа са потомцима. Прикупио сам много материјала, докумената, фотографија. Много сати, дана, недеља, и на крају прође и година интензивног рада.

За превод интервјуа са српског на норвешки као и обратно посветио сам такође доста времена. Превод је врло важан као би редитељу олакшао посао за монтажу филма. Такође, моје задужење у тиму је и контакт са медијима, институцијама, као и појединцима који су дали свој допринос да овај филм угледа светлост дана.

Велику захвалност дугујемо медијима у Србији, који су дали свој допринос у обавештавању јавности, да је у току израда врло важног филма.

Такође, огромна захвалност главном и одговорном уреднику сајта Српска историја Ђорђу Бојанићу, на искреној и братској помоћи која је била доступна у сваком тренутку. Права је привилегија бити део тима који предводи редитељ Кјетил Палмqуист, директор фотографије Терје Холм, наратор Јоерн Бое и историчар Кнут Фловик Тхоресен.

Филм који је у изради помогли су и Министарство Одбране Краљевине Норвешке, Амбасада Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Савез Српских Удружења, Црквена општина Свети Василије Острошки из Осла, Сајт Српска Историја, Градска општина Палилула Ниш, Прва Српска Телевизија, портал Б92 и Новости, прича продуцент Бранко Димовић Димески.

КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

Велики рад, труду, залагање и храброст је уложен у овај филм. Да коначно наши интернирци и југословени поново буду Срби као што су увек и били. Ово је први покушај да се акценат не ставља на интернирце, југословене, партизане и комунисте, већ само на страдале Србе (а сви они су били само Срби). Из разлога што су тамо страдалници били већински Срби, око 93 посто. Уз поштовање према свим жртвама других народа. Ми требамо узети рецепт од Јевреја и видети како се они односе према својим жртвама, што је за пример и то треба следити.

Ми имамо и спомен плочу у Карашјоку на којој пише овде су страдали ,,интернирци…“ а нигде се не спомињу Срби, као ни на једном споменику у Норвешкој који обележавају то страдалаштво Срба. Шта је у питању, па се то вешто избегавало, да се избегне спомињање Срби и Србија, велико је питање, а што је најгоре, то се наставља и даље. Као да штитимо вековног џелата ,,брата“. Замислите туристу, на пример из Америке у Карашјоку, да ли би он разумео ко су интернирци, а нигде не пише да су ту страдали Срби, наглашава Ђорђе Бојанић.