Срби ХрватскеКолумна

Фестивал лажи у Сребреници – највећи ријалити после 2. светског рата

Пише Мислав Хорват

Мујо је рођен у Сребреници одмах послије другог свјетског рата. Његов отац је био усташа до 1944., а од тада партизан. Током живота, Мујо се изјашњавао као Србин исламске вјере, неопредјељен, Југославен, Муслиман, а од 1992. је Бошњак, до даљњег. Исте године преко Србије је побјегао за Норвешку, гдје и данас живи. Сваког 11. јула је у Сребреници, овај пут повео је и своју унуку. На попису убијених Муслимана у Поточарима поносно јој показује: “Видиш сине, очи моје, овдје је и дедино име.” Ова прича, боље од било каквих бројки и слова осликава сву фарсу која се сваке године одиграва у Сребреници.

Сребреница је школски примјер пропагандног рата. Многи страни експерти писали су да је измишљени геноцид у Сребреници послужио Америци и НАТО пакту као изговор за тзв. хуманитарне интервенције по цијелом свијету. Ратни шеф полиције у Сребреници, Хакија Мехољић признао је пред камерама да је Алија Изетбеговић тражио од њега да жртвују неколико хиљада цивила како би САД и НАТО имали повод за агресију на Србе. Запад није стало ни до каквих жртава, поготово не муслиманских. Да је Западу стало до муслимана, не би у име Сребренице убили стотине хиљада муслимана од Ирака до Либије.

Никад Запад нису занимале чињенице. Јер да јесу, признали би да су Срби прве жртве радикалног исламизма у Европи. Прве жртве рата у Босни били су Срби, још 1. марта 1992. је у Сарајеву убијен српски сват, а крајем истог мјесеца у селу Сијековац код Босанског Брода хрватска војска је убила 80 српских цивила. Рат у Босни почео је тако што је Алија Изетбеговић на наговор Америке одбио већ потписани Кутиљеров план.

Један од оснивача СДА (Алијине странке) и шеф СДА у Сребреници Ибран Мустафић, иако пише са анти-српских позиција у својој књизи “Планирани хаос” открива праву позадину измишљеног сребреничког геноцида. Мустафић разоткрива злочине Насера Орића над Србима и Муслиманима и означава Алију Изетбеговића као главног покровитеља како каже “Орићеве мафије.”

Дивљање Насерових банди по српским селима око Сребренице трајало је више од три године. ХДЗ-ов посланик у хрватском сабору, предсједник “Хрватског меморијално-документацијског центра домовинског рата у БиХ” Жељко Рагуж каже: “Имате у Подрињу убијених преко три и пол тисуће Срба, а за те злочине се суди само Насеру Орићу и још једном војнику. “

Нико не негира да је у Сребреници било стрељања, али искључиво мушкараца, ратних заробљеника. За сада нису познате точне бројке, процјене кажу да је убијено од неколико стотина до нешто више од 1500 војника. Треба имати на уму да иако је стрељање ратног заробљеника злочин, нико од 3500 српских жртава које су Насерови муџахедини три године убијали у српским селима није одоворан за ове одмазде у Сребреници, али су многи од стрељаних криви за покоље српских цивила.

За стрељања Насерових муџахедина одговорност је преузео Хрват Дражен Ердемовић, а босански суд је осудио и Словенца Франза Коса. 10. диверзантски одред који је извршио стрељања био је састављен углавном од неСрба и агената страних служби.
Од 8 000 наводних сребреничких жртава, многи од њих су гласали на изборима након 1996., многи и данас живе по Европи и Америци. На том списку се налазе и Муслимани који су изгинули у међусобним обрачунима, око 2 000 их је изгинуло у пробоју према Тузли бјежећи из Сребренице, а на списку се налазе и сви који су погинули у ратним дејствима или умрли природном смрћу од 1992. до 1995. на том подручју. Ради откривања преваре са бројем убијених у Сребреници, Алеxандер Дорин је затворен у Швицарској.

Јасно је да наметање кривње Србима за измишљени геноцид нема за циљ никакво одавање поштовања убијенима ни откривање истине, јер да им је до поштовања и истине, не би манипулирали бројевима, него је циљ Србима као једином народу који је на Балкану доживио геноцид пришити жиг геноцидности и колективне одговорности. На тај начин, измишљањем геноцида у Сребренци покушава се релативизирати Јасеновац и сви геноциди над Србима. Сребреница је ту неважна, послужила је само да се од ње направио анти-српски ријалити програм. Какав геноцид над Муслиманима у вријеме када је у Србији уточиште од рата нашло 250 000 муслиманских избјеглица које су Срби хранили, а још десетине хиљада су преко Србије отишли у треће земље? Какав геноцид кад су муслимански војници у српским болницама имали бољи третман него српски?!

Здрав човјек има хиљаду жеља, болестан само једну – да уђе у ријалити. Таман кад су завршили Парови, почео је ријалити у Сребреници. Највећа лаж у Европи након другог свјетског рата. Непостојећи геноцид измишљен пред очима цијелог свијета, сателитима, новинарима, страним војницима. Ријалити се одржава већ 22 године. У задње вријеме сурадња између Срба и Муслимана по том питању је на завидном нивоу. Они су нама послали Мацу Дискрецију, ми њима Сашу Јанковића. Почастован, Јанковић је изјавио да би у Сребреници требало бити сваки дан.

Анита Митић, једна од наказа из сорошевских аутошовинистичких организација, још је јуче журно кренула у Сребреницу, да се поклонити стрељаним Насеровим муџахединима. То је као да Американци одају почаст убијеним терористима који су извршили напад на Тwинсе 11.09. или да обилазе са цвијећем мјесто гдје је ликвидиран Осама Бин Ладен. Да се Анита Митић којим случајем нашла у Сребреници 1994. била би силована и заклана од стране истих тих којима се данас клања.
Миломир Марић је урадио бар једну добру ствар у животу, склонио је са улице двадесет лудака на годину дана. Апелирам зато на надлежне у Сребреници нек озбиљно размисле о приједлогу Саше Јанковића да сребренички ријалити траје сваки дан, па да сву аутошовинистичку, другосрбијанску, анти-српску гамад пошаљемо тамо.

Док чекамо службено отворење сребреничког ријалитија и фестивала лажи препоручујем текст једне од најинтелигентнијих младих интелектуалки у Србији, Јелена Јелисавчић: http://politikon.rs/…/jelena-jelisavcic-srebrenica-genocid…/

Пише Мислав Хорват

Back to top button