На мјесту порушеног сједишта зетске митрополије и храма Ивана Црнојевића из XV вијека, посљедњи црногорски суверен Никола I Петровић Његош отпочео је 1886. године изградњу дворске цркве. Ова грађевина је, међутим, накнадно морала бити порушена због лоше изведених радова.
Изградња је обновљена под краљевим надзором 1890. године, а радови су повјерени Милошу Лепотићу. Црква посвећена Рођењу Богородице саграђена је од бијелог тесаника, а изузетно вриједан иконостас урадили су руски зографи крајем XIX. вијека. Изнад врата је такође постављен владарев ктиторски натпис.
Црква на Ћипуру је проглашена културним добром 1961. године, одлуком бр. 01-738/1 од 3. јула, а ступањем на снагу новог статута Народног музеја 2012. године ушла је у састав Историјског музеја Црне Горе.
Дворска црква на Ћипуру
Концем 80-их година XX вијека извршена су археолошка ископавања на локалитету Ћипур и том приликом поново су угледали свјетлост дана стари темељи манастирског комплекса Црнојевића. На овом мјесту је, између осталог, радила и прва ћирилична штампарија на Балкану. Оригинални стубови и капители дислоцирани су са локалитета у сталну поставку тада новооснованог Историјског музеја, а на њихово мјесто су постављене копије које се могу и данас виђети.
1989. године из руске цркве у Сан Рему на Ћипур су пренијети посмртни остаци црногорског краља Николе и његове супруге Милене.
Црква на Ћипуру и конзервирани темељи старог манастира Пречисте Богородице данас представљају интегралну архитектонску цјелину и изузетну туристичку атракцију.
Преузето Народни музеј Црне Горе
