ДРУГО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ “СРПСКО РУСКИ БРАТСKИ ОДНОСИ” НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ… У АЛТАЈУ (ЈУЖНИ СИБИР)

Пуковник руске полиције Владимир из Алтаја (Јужни Сибир) је велики пријатељ нашег Горана Геровца и пошто много воли Србе управо издаје друго издање књиге у Алтају “Српско-руски братски односи” аутора Ђорђа Бојанића и Зорице Пелеш.

ПУКОВНИК СА АЛТАЈА ВЛАДИМИР ЈЕ ВЕЛИКИ СРБОФИЛ И ОПЧИЊЕН ЈЕ НАШИМ ИСТОРИЈСКИМ ВЕЗАМА.

Владимирова жеља је да штампањем ове наше књиге сачува од заборава наше братске везе, које по мало падају у заборав као последица незнања и необразовања.

Горан Геровац и козак из Кисловодска , са Кавказа, Олега Фомченков Бровкова Вјачославића, заменика атамана козачке општине „Светог Царевића Алексеја“, су превели књигу  „Српско-руски братски односи“ на руски језик, аутора Ђорђа Бојанића и Зорице Пелеш.

Много се радујемo овом другом издању, које ће бити штампано у великом тиражу на руском језику.

ХВАЛА ОД СРЦА НАШЕМ РУСКОМ БРАТУ ВЛАДИМИРУ ШТО НЕГУЈЕ И ЧУВА НАШУ БРАТСКУ ЉУБАВ!

На фотографији је руски брат Владимир.

У ЧАСТ ДАНА ПОБЕДЕ ОДРЖАНА ЈЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ „СРПСКО-РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ“ Ђорђа Бојанића и Зорице Пелеш.

На руском и српском језику.

У ВЕЛИКОЈ САЛИ РУСКОГ ДОМА, у среду 10 мај. 2017.

18:00 часова, Београд

О КЊИЗИ СУ ГОВОРИЛИ:

КЊИГА – „СРПСКО – РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ“

Аутори – Ђорђе Бојанић и Зорица Пелеш

Издавач

M KOPS centar – Ниш

март, 2015. година

…

Рецензенти

Андреј Тарасјев, професор, председник Друштва за очување спомена на Русе у Србији

Мирослав Савић, проф. историје

Дејан Серафимовић, председник невладине организације Друштво Српско-Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић.

ДУГ ПРЕМА УЗВИШЕНОМ ФОРУМУ НАУКЕ И НАШИМ ЗАЈЕДНИЧКИМ ПРЕЦИМА 

Руковођени поруком проте Стеве Димитријевића, нашег првог доктора богословске струке (doctor honoris causae), да је дужност свих нас, који се бавимо науком, „да у подножје узвишеног форума науке и опште културе наше, без мере и пожртвовано принесемо сву снагу и вољу нашу“, ево и ми у то чудесно подножје приносимо овај свој скромни допринос.

Додали би смо само да је, сем нашег дуга према науци историјској, наша дужност и да сачувамо од заборава сва прохујала времена у којима су српски и руски народ дисали једном душом, која је била проткана најраскошнијим нитима нашег лепог Православља, које нас ево и до дана данашњег чврсто држи у братској љубави.

Аутори

Предговор за књигу

„ХВАЛА  ТИ  СРБИЈО!“

Некад бесмо једно братство, једно племе, словенска породица…

Векови и векови прохујаше и одвојише нас… али само „територијално!“ Јер, како се могу одвојити два братска народа који имају заједничке најважније речи: мати, отац, брат, сестра, дом, село, поље, жито, радост, земља, њива, млеко, хлеб, помоћ …  и још многе, многе друге… а и оне најсветије:  вера, Бог, љубав!

И поред покушаја наших многобројних непријатеља и злотвора нисмо губили ту породичну  нит  и помагали једни другима: час Срби  – Русима, час Руси  –  Србима… Већ су споменути они најважнији тренуци заједничке прошлости… Али, неки од нас су били тако рећи сведоци  једног догађаја  из „наших дана“: улазак 1914. године потпуно неспремне Русије у Први светски рат у одбрану Србије; и прихватање после трагичног грађанског рата у Русији 1917  – 1920. године хиљада и хиљада унесрећених избеглица у Краљевини СХС, уствари у Србији.

И мора се одмах нагласити: нигде у свету Руси нису тако срдачно, тако братски. са толико љубави дочекани као у Србији!

Ту се није могло десити да високообразовани генерал таксира (као у Паризу, Берлину или Прагу), да некадашњи шеф клинике да би издржавао породицу мора да ради у руднику или фабрици (као у Америци или Кини)… да бивше дворске даме раде као чистачице или  праље… Свако је у Србији добио новчану помоћ, и прилику да ради у својој струци.

И Руси  су то од свег срца вратили Србији својим знањем, радом и  искреном захвалношћу.

Нема области науке, уметности, образовања, технике, медицине где Руси избеглице нису дали свој велики допринос новој Домовини.  И, што је такође веома значајно – у  духовној сфери.
У Србији је био (до 1944.године) центар Руске  Заграничне Цркве у  свету, многи свештеници су били на парохијама Српске Православне Цркве, многи учени теолози  –  на богословским школама.

Руски монаси су обновили живот у многим древним, али полунапуштеним српским манастирима, а руске монахиње не само дале нови живот неким  манастирима, већ се од њихових обитељи одвојило десетине нових женских манастира, што је значило обнову женског монаштва у Србији после вишевековног турског прогона.

Нажалост, многи Руси напустише Србију 1944. године, а посебно 1950. године после конфликта совјетске и југословенске партије. Али свуда где их је судбина бацила Руси су чували и преносили својој деци љубав и захвалност за све што су Срби учинили унесрећенима које су се овде склонили да би преживели. И зато ми, потомци тих Руса, ми  –  рођени у Србији,  увек понављамо:

„Хвала ти Србијо!“,  „Хвала вам Срби!“

Ипођакон Андреј Тарасјев, председник Друштва за очување спомена на Русе у Србији 

РЕЧ  председника Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша,  Дејан Серафимовић… 

У времену када материјално надилази духовно, када настаје још већа потреба за истином, пре свега код млађих генерација, настаје ова књига као подсетник, смерник и путоказ братске љубави, заједничког битисања и страдања српског и руског народа.

Аутори, сажето и директно, упознају читаоца са истином која није била доступна генерацијама уназад, а која приказује истинско, братско, заједничко стваралаштво, међусобну повезаност, корене и страдање.

Од родоначелника лозе Немањића, Великог Жупана Стефана Немање – Светог Симеона и његовог сина Растка – Светог Саве, који се замонашио у руском манастиру на Атосу, аутори нас подсећају на вековну повезаност два братска народа истих корена, исте вере и исте основе језика и писма.

Историографија, нама позната као германска (бечко-берлинска) чинила је све да браћи потисне истину и чињенице о заједништву и коренима и учини отуђење и заборав.

Из народа српског и руског, милошћу Божијом, настале су величине, духовне и стваралачке, које су учиниле велики допринос, не само важан за наша два братска народа, него немерљив допринос  светској култури, материјалном стваралаштву и напретку људског рода.

Један од њих је и гроф Сава Владиславић. Он је из родне Херцеговине, из крша и камена, преко Цариграда стигао до  Царске Русије и двора Петра Великог и постао искусни дипломата заслужан за решење многих отворених питања Царске Русије и руског народа међу којима је и разграничење Кине и Русије, где је на самој граници у данашњој Кјахти подигао православни храм посвећен Светом Сави Српском.

Из поштовања, за све што је делом својим и љубављу својом према српском и руском народу учинио, гроф Сава Владиславић не сме бити заборављен…

Ето, ми поштоваоци дела његовог формирасмо удружење у Нишу, које, пре свега, хоће да извуче из заборава и неправде све оно што чинише гроф Сава Владиславић за истину, правду и добробит будућности народа братских, српског и руског.

Дејан Серафимовић,

председника Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша

С А Д Р Ж А Ј

– ДУГ ПРЕМА УЗВИШЕНОМ ФОРУМУ НАУКЕ

И НАШИМ ЗАЈЕДНИЧКИМ ПРЕЦИМА

– ПРЕДГОВОР

– СРПСКО – РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ

 – ИВАНИШ БЕРИСЛАВ – ПИСМО РУСКОМ ЦАРУ ВАСИЛИЈУ III

 – СРПСКА КРВ РУСКОГА ЦАРА

 – СРПСКА ЗАСТАВА

 – ВЕЛИКА РУСКА ПОМОЋ

 – ЦАРИСКИ МАНИФЕСТ РУСКОГ ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ РОМАНОВА

 – СРБИЈА ПРУЖА РУКУ СПАСА РУСКОЈ БРАЋИ

 – РУСКИ ЕМИГРАНТИ У СРБИЈИ

      – РУСКИ ДОМ

      – РУСКА ЦРКВА

      – РУСКО ГРОБЉЕ И ИВЕРСКА КАПЕЛА

 – СРБИН НИКАДА НЕЋЕ ПУЦАТИ НА РУСКУ БРАЋУ

 – Гроф Сава Владиславић (Рагузински) утемељивач српско-руских духовних веза

 – ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

 – ПОМОЋ РУСКЕ ИМПЕРИЈЕ У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА СРБИЈЕ (1912 -1917).

– Говор проф.др Бране Димитријевића на полагању венаца на спомен плочу нашој храброј руској браћи и сестрама – лекарима и милосрдним сестрама Руске Империје

– „ ДОКТОР  РУС “ – др Сергеј Георгијевич Каринковскиј

– ВЕЛИКО ХВАЛА ПРОТИ СТЕВИ

– СПОМЕНИК КОЈИ ГОВОРИ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ РЕЧИ

– АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

– РЕЧ  председника Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић, Дејана Серафимовића

– БИОГРАФИЈЕ АУТОРА

Српска историја

Ђорђе Бојанић