Бојанић: ЗАШТО ЈЕ НАШ КРАЉ МИЛУТИН ЗАБОРАВЉЕН? МЕСТО МУ ЈЕ У МАНАСТИРУ БАЊСКА!

Наш српски краљ Милутин умро је 29. октобра 1321.год у својој 68. години, смрт га је задесила у Неродимљу, а његово тело положено је у његову  задужбину посвећену Св. Стефану, заштитнику династије Немањића, у месту Бањска… где чека вековима свој повратак. Ове године обележава се 700 година од његове смрти, а годишњица је у Софији обележена 29. октобра, када тај датум обележава Бугарска, а у Србији 12. новембра. Трагично је што Србија нема ни делић моштију краља Милутина.

А ми годинама преговарамо неуспешно, без енергије. Велика већина, верујем да и не зна где се мошти нашег краља Милутина налазе.

И даље наш српски краљ Милутин чека повратак у матицу. Зашто озбиљније не реагујемо иако је Синод Бугарске православне цркве одобрио враћање дела моштију светог краља Милутина у Србију.

Док не променимо однос према историји и тековинама, нема нама бољитка и даље ћемо бауљати у безнађу, и ништа нам неће бити свето сем раскалашности са којом ћемо нестати. Свидело се то некоме или не… свеједно.

Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, Око 1460. године, за време епидемије куге, владика Силваније је пренео мошти српског краља Стефана Милутина из села Трепча у Бугарску, у манастир Светих Ћирила и Методија. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље. Мошти су се очувале у тешким временима и великим опасностима од стране освајача, као и у нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења (недостају глава и десна рука), мошти краља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име — Црква Светог краља. Нашег краља!

Ово је и апел за трезвенији приступ… да што пре краља дочекамо, па можда се окупимо и на тај начин отрезнимо од раскалашних новотарија… и вратимо се родољубљу и трезвенијем историјском приступу, сви заједно.