Ђорђе БојанићЗанимљивости

Бојанић: ЗАШТО ЈЕ НАШ КРАЉ МИЛУТИН ЗАБОРАВЉЕН? МЕСТО МУ ЈЕ У МАНАСТИРУ БАЊСКА!

Невероватно је шта су све претрпеле мошти нашег краља Милутина, пожаре, непогоде, земљотресе, нападе освајача и Османлија. Мошти су преживеле и комунистичка зверства 1925. године, кад су комунисти дигли у ваздух Цркву Свете недеље (у Софији) и убили више од 190 људи. Једино су мошти краља Милутина остале нетакнуте.

Наш српски краљ Милутин умро је 29. октобра 1321.год у својој 68. години, смрт га је задесила у Неродимљу, а његово тело положено је у његову  задужбину посвећену Св. Стефану, заштитнику династије Немањића, у месту Бањска… где чека вековима свој повратак. Ове године обележава се 700 година од његове смрти, а годишњица је у Софији обележена 29. октобра, када тај датум обележава Бугарска, а у Србији 12. новембра. Трагично је што Србија нема ни делић моштију краља Милутина.

А ми годинама преговарамо неуспешно, без енергије. Велика већина, верујем да и не зна где се мошти нашег краља Милутина налазе.

И даље наш српски краљ Милутин чека повратак у матицу. Зашто озбиљније не реагујемо иако је Синод Бугарске православне цркве одобрио враћање дела моштију светог краља Милутина у Србију.

Док не променимо однос према историји и тековинама, нема нама бољитка и даље ћемо бауљати у безнађу, и ништа нам неће бити свето сем раскалашности са којом ћемо нестати. Свидело се то некоме или не… свеједно.

Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, Око 1460. године, за време епидемије куге, владика Силваније је пренео мошти српског краља Стефана Милутина из села Трепча у Бугарску, у манастир Светих Ћирила и Методија. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље. Мошти су се очувале у тешким временима и великим опасностима од стране освајача, као и у нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења (недостају глава и десна рука), мошти краља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име — Црква Светог краља. Нашег краља!

Ово је и апел за трезвенији приступ… да што пре краља дочекамо, па можда се окупимо и на тај начин отрезнимо од раскалашних новотарија… и вратимо се родољубљу и трезвенијем историјском приступу, сви заједно.

Мошти краља Милутина у цркви Свете Софије у Бугарској

КРАЉ МИЛУТИН ЧЕКА СВОЈ ПОВРАТАК У МАНАСТИР БАЊСКУ, СВОЈУ ЗАДУЖБИНУ

Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у бугарски град Софију где се и сада налази.

Манастир Бањска

Краљ Милутин се сматра највећим ктитором српских цркава и манастира због чега га је српска црква канонизовала 1324. године као светог краља,  владао четрдесет година и изградио четрдесет цркава и манастира, од којих су најпознатији манастир Грачаница, Бањска. Богородица Љевишка, Старо Нагоричино.

Фотографије Ђорђе Бојанић

Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
Back to top button