Бојанић: ТАКО СЕ НЕКАДА БРАНИЛО СРПСТВО…

Приредио – Ђорђе Бојанић

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана. Васељенски представници из Цариграда су подлегли том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни патријарси и представници, чак и Руски. Сви, осим Српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском црквеном поглавару да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског. Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.

Препричан детаљ из књиге  ЈЕЛЕНА 93, аутор-Миле Кордић

Разјашњење… као игуман  манастира Студенице Никодим је изабран за митрополита рашког пре 1439. године. Он је хиротонисао молдавског митрополита Теоктиста, уместо старог Јоакима који је био присталица уније. Иначе сам деспот Ђурађ, унук св. Кнеза Лазара, нипошто није хтео пристати на унију нити слати своје изасланике у Фиренцу 1439. године, када је склопљена унија византијског цара са римским папом. Године 1439. први пут је пала и Српска деспотовина под Турке, али јој је после неколико година враћена слобода. Патријарх Никодим II  је био патријарх српске цркве у периоду од 1446 — 1453. године.

Опаска

Да напоменем, пошто горе није напоменут св. Марко Ефески који је исто имао огромних заслуга да се ова унија не призна, као и велика заслуга нашег Светог Ђурађа који једини није дозволио свом патријарху приступ на том скупу (па, само тај чин је сигурно изиритирао папу) сви шаљу своје представнике, само Срби не (шта вам то говори…) једини ко није потписао од присутних био је Марко Ефески.

Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино Србски православни представник одбио да дође на тај скуп – сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ Бранковић.

Коришћена литература – ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ МАРКА ЕФЕСКОГ

ЈЕЛЕНА 93, аутор-Миле Кордић

Приредио – Ђорђе Бојанић