ВидеоЂорђе Бојанић

Бојанић: Приводи се крају уређење парка око Београдске капије у сколпу Нишке тврђаве (видео)

Београдска капија у склопу Нишке тврђаве била је до скоро затворена бувљаком и шибљем са спољне стране (врло мало нишлија је и знало за њу).

Све похвале. Али, потребно је и детаљно уређење Спомен костурнице која се налази у рову Нишке тврђаве и представља спомен облежје за више од 4.000 погинулих Срба у Топличком устанку из целе југоситочне Србије од стране Бугара.

Топлички устанак Срби су подигли  у селу Мачковац код Куршумлије 1917. год, против бугарског окупатора за време Првог светског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током  Великог рата. Устанак је трајао од 26. фебруара до 25. марта 1917. год. А страдало је око 20000 Срба (највише цивилних жртава, око 16000,  жена, стараца и деце).

Погледајте видео прилог

 

КОСТУРНИЦА У ТВРЂАВИ О КОЈОЈ СЕ МАЛО ЗНА

На овом месту где је подигнут споменик после Великог рата убијане су жене, старци и деца стрељани од стране бугарских окупатора (што приказује и рељеф на костурници).

Бојанић: Приводи се крају уређење парка око Београдске капије у сколпу Нишке тврђаве (видео)
Спомен костурница у Нишкој тврђави

Управо на месту стрељања српских цивила након Великог рата 1927.год (деценију после Топличког устанка 1917) је подигнута спомен костурница.

Занимљиво је и то да је током Другог светског рата поново извршено варварство бугарских војника који су уништили спомен плоче, а костурницу поломили и кости разбацали.

Бојанић: Приводи се крају уређење парка око Београдске капије у сколпу Нишке тврђаве (видео)
Костурница, фото Ђорђе Бојанић

Кости су после рата сакупљене у сандук у организацији Нишког Народног музеја у Нишу је 1951. год, и враћене у костурницу,  те године је и обновљено спомен обележје.

Стари натпис на плочи која је постављена на костурници је гласио: „Овде леже незнане и невине жртве бугарског варварства“.

Костурница је позната малом броју људи. Налазила се у веома лошем стању (ишарана графитима), што можете видети у видео прилогу.

У лошем стању су и барутане (које су отворене и запуштене) а могу туристички да се лепо искористе. Потребно је и више клупица за одмор, летњиковца, туристичких видео бимова испред сваке инфо табле (а и инфо табле су у лошем стању).

Било би добро да се уреде све капије у тврђави: поред ,,Београдске капије” која је коначно уређена и приступачна, да се уреди и ,,Стамбол капија“ на којој се и улази у тврђаву,  постоје и ,,Водене капије“ , видљиви су остаци  ,,Видин капије“ ,као и ,,Јагодинске капије, добро би било да и оне засијају.

Добро би било да тврђаву красе бар пар већих историјских споненика и бисти (краљ Милан Обреновић, Војвода Коста Војиновић, вођа Топличког устанка…), и то би додатно привукло туристе и екскурзије.

Потребан је и видео надзор да се не би скрнавило културно и историјско добро.

Све у свему много је боље него што је било.

Тврђава свакако заврњђује да буде сређена и уређена, то је прави туристички потенцијал града Ниша.

ЛЕГЕНДА О ПОДЗЕМНОМ ТУНЕЛУ ДО ВИНИКА

Постоји и врло занимљива прича (легенда) о тајном пролазу, тунелу (који је затрпан). Тај пролаз је послужио османлијама да купе време и сачекају војску османску пред Чегарску битку 1809. год. Пошто је тада у Нишу (тврђави) било мало турских војника. Они су се досетили да заварају српску војску и Синђелића, свако јутро у тајности су изводили око 1000 војника из тврђаве на брдо Виник (колико их је било у том тренутку) и халачући враћали их назад у град (као да нова војска пристиже у град), тако да су на тај начин заварали српску војску како их у граду има много и тако купили време и сачекали да им војска притекне у помоћ.

Постоји прича да је овај тајни пролаз, тунел служио и како би се становништво спасило у случају пада тврђаве и ту су се чували барут, муниција и оружје.

Тај пролаз, по тој причи био је дугачак неколико километара и излазио је на Виник (брдо изнад Ниша). О тим тајним тунелима се нико до сада детаљно није бавио и нема детаљних извора.

*Погледајте у прилогу видео репортажу, овде.

Фотографије и видео прилог: Ђорђе Бојанић

Приредио: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја

Back to top button