Ђорђе Бојанић

Бојанић: На Берлинском конгресу (1878) кренуло се са поделом Срба и србских територија

Тог 13. јула 1878. написаше нам Велике силе нову историју и смернице којим морамо да идемо и поделише наше територије где су живели Срби. Много тога смо морали да заборавимо и избришемо из сећања, а заборавимо на староставне књиге и тумачења и записе из давнина.

Тачно је да смо тада стекли независност, али нисмо добили Босну и Стару Србију а Црној Гори се трасирао пут ка одвајању од Српства и стварању нове нације. 

После завршетка Берлинског конгреса Цетиње и цела Црна Гора су пали у национално очајање, пошто им је главна идеја била уједињење свих Срба. То је било онемогућено управо због независних, а раздвојених: Србије, Црне Горе, Херцеговине и Босне и Старе Србије (Рашка област, Космет и Маћедонија).

„Херцеговци су са сузним очима полагали оружје, а у цијелој Црној Гори био је то дан велике жалости.“ (Краљ Никола, „Мемоари“, стр.534.).

,,Но, нека се ово запамти гдје треба. Данас у цијелој Црној Гори нема ниједне мислене душе, која би сматрала да је српско питање ријешено Берлинским конгресом”, писао је лист ,,Глас Црногорца“ након Берлинског конгреса.

Неоспорно је да смо на Берлинском конгресу стекли  независност, али нисмо добили сједињење са српским земљама и Србима: Црном Гором, Босном, Херцеговином и Старом Србијом.  Тада су ослобођене територије Нишког, Пиротског, Лесковачког и Врањског округа припале Србији. Тада Србија није  имала јаку преговарачку улогу, па је и ово било добро у том тренутку. Али, гледано из више углова то је било и погубно за Србе и Србију. Гледано из угла шта се дешавало од тада до данас, кроз какве смо све ратове и страдања прошли, као и одрицања, одрода, подаништва и самопорицања зарад ситних личних интереса наметнутих од оних који нам нису желели добро. Тако смо улазили у поделе  да нисмо  један народ, па су се створиле и нове нације, језици, цркве, територије. Све је то било погубно за нас Србе.

Данас многи причају како је ЦГ прва добила независност, и то користе у незнању. А Црна Гора је  само два сата пре Србије постала независна држава, али тада још није била формирана нација.

Све је то лепо и мудро осмишљено.

Да не заборавимо да је Србија била окупирана од стране Турака а савез између српских кнежевина Србије и Црне Горе је био учвршћен 1866. год. Тада је  кнез Никола био спреман да се одрекне престола у корист кнеза Михаила Обреновића, свога кума. Али до тога није дошло. Михајла су Срби убили 1868. год. Био је то тежак период ослобађања и стицања самосталности од турског окупатора и агресора.

Занимљива је и чињеница да је пре заказивања Берлинског конгреса, 7. јуна 1878. у Бечу, дошло до сусрета српског министра иностраних послова Јована Ристића (био је Андрашијев ђак) и његовог домаћина грофа Ђуле Андрашија. Записано је да је Андраши  јасно рекао Ристићу да Беч неће дозволити било какво проширење Србије ка западу, али ни према Новопазарском санџаку и Митровици, да не би две српске државе (Србија, Црна Гора, Херцеговина и Босна… где су живели Срби) имале заједничку границу.

Још тада је било јасно шта је њихов циљ – као и данас.

Зато је Аустроугарска добила дозволу да окупира Босну и Херцеговину и да држи гарнизон у Новопазарском санџаку.

То данас као да нећемо реално да сагледамо… зато данас у Црног Гори овај датум (13. јул завршетак Берлинског конгреса) је национални празник и слави се. А шта се слави? 13. јул је у Црној Гори први пут  прослављен  као Дан државности 2005. год, за разлику од ранијих година када је то био Дан устанка црногорског народа у Другом светском рату.

Срећом да је у Србији то сасвим обичан дан.

У Крагујевцу 14. јула 1878. године, у згради Старе скупштине, прочитане Одлуке Берлинског конгреса којима Србија коначно стиче независност и постаје међународно призната држава… али без Старе Србије, Босне и Херцеговине, а и Црна Гора је тада буквално одвојена од матице Србије.

Од Берлинског конгреса ми бауљамо у поделама и сопственом одрицању и самопорицању. Јер нисмо разумели суштуну и тиме се нико бавио није. Зато нас Србе данас раздвајају границе… и нације створене од српског рода (бошњачка, црногорска и македонска)… а сви ми смо само браћа исте крви. Али добро, свако има право на своје уверење и опредељење… и то морамо поштовати.

И да не заборавим, додатно и на тим подлогама и темељима нас је разорио национално, верски и духовно комунизам који је искористио ту српску слабост… и докрајчио Србе.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Back to top button