Бојанић: Ми смо криви што свет не зна праву истину ко је страдао у Норвешкој за време Другог светског рата

Ево ме испред једног од споменика у Норвешкој…

По мом мишљењу, проблем је што је акценат дат, да су овде у Норвешкој (а тако је свуда) страдали неки ,,Југословени“ (који? данас Словенци, Хрвати, Бошњаци Макединци, Црногорци, шиптари… сви они били су Југословени), интернирци (који?), партизани (који), комунисти (који?)…?

А ти страдали су били Срби (95 посто) и били су само Срби, у већини… а ово су ,,мантре“ коришћене да би се очувало ,,братство и јединство“, које нас је разорило и поделило наш род… а разара и данас.

Па и данас појединци воле да кажу интернирци, Југословени, комунисти, партизани… и тако вешто избегавају да кажу ту су страдали СРБИ.

Зато људи у свету и не знају за наше страдалаштво и геноцид који је извршен над Србима (све је то увијено у југословенску мантру).

Зато ми Срби морамо бити јасни и говорити да је страдало 95 посто Срба, а трагедија је да и то данас некоме смета.

Доста са поделама, будимо само Срби, оно што и јесмо.

Људи су у логоре одвођени и из својих кућа, са имања, посла… који нису припадали ни једном покрету, наравно било је и партизана, скојеваца а и припадника ЈВуО (четника) било је и малолетне деце одведене у логоре у Норвешкој (најмлађи је имаон11.год, који је преминуо) о којима је у медијима слабо писано а филма није било ( све до ,,33 Анђела“).

Једина истина је да су ту страдали само Срби (95 посто), а најмлађи Србин имао је само 11 година. А ми Срби тамо у Ослу, Карашјоку, Ботону… немамо ни адекватна обележја, на табли у Карашјоку пише ,,У спомен југословенским интернирцима…“.

Овде у Ослу, где сам и фотографисао споменик пише да су страдали Југословени (3000), о деци ни речи. То је споменик из доба комунизма, и ништа чудно.

Тај споменик и сви остали споменици по Норвешкој треба да ту остану и да се чувају, они нам и указују на тај период комунизма.

Али, поред тих споменика требало би подићи нови или урадити инфо таблу (на норвешком, енглеском и српском језику) и где ће јасно писати шта се десило и ко је страдао, да су то били Срби, мислим да је дошло време за те измене и приказивање чињеница и истине.

Када испред овог споменика са слике стане странац, сигурно ништа неће знати, који је то народ и да су ту и деца страдала… то је наша трагедија и срамота.

Морамо се и ми запитати, ко су ти југословенски интернирци, да ли то зна светски туриста? Да су то били Срби, који се не спомињу на ниједном обележју и споменику у Норвешкој?

Питам зашто?

Ту нам нису криви Норвежани, већ ми Срби. Зашто је то тако, велико је питање, зато и радимо на томе, да то исправимо (преко филма продуцента Бранка Димовића Димеског ,,33 Анђела“).

Срећан сам што овај филм указује на ове чињенице, и што га је погледала публика у Ослу и филм испратила кроз сузе.

Срећом да имамо и попис страдалих Срба и деце, где се то и кроз филм и види.

Коначно ће Срби сазнати праву истину о свирепим злочинима над српском децом у Норвешкој.

Зато морамо да прекинемо са било каквим поделама (друштвеним, историјским) у овим тешким временима, морамо да будемо само Срби и да гледамо наше српске интересе као приоритет, да бисмо опстали као народ.

Вероватно да је за појединце проблем истина која је овим филмом ослобођена и што се коначно смогло снаге да се прикаже истина.

Живела Србија и никад више Југославија.

И будимо само Срби.

Бог нека нам помогне да се више не делимо и да се већ једном измиримо и сви радимо у корист наше СРБИЈЕ

Овај српско-норвешки филм ,,33 Анђела“ је право благо за нашу историографију

Наша мајка је Србије, а не Југославија

Морамо бити трезвени, и знати да ,,игра“ терминима (речима) који свакако одговарају некоме ( и нашим џелатима)… нама Србима сигурно не, пошто нису јасни и прецизни.

,,Интернирци, партизани, комунисти, југословени, усташе, скраћеница НДХ“… сви ови термини прикривају идентитет и муте воду људима који не знају нашу историју… тако да нису случајно уведени као прецизни и јасни термини и користе се за обележја, натписе на споменицима, бистама, књигама… (а они то нису).

П.С.

*Огромне заслуге за израду овог филма ,,33 Анђела“ има наше горе лист, Србин из Норвешке Бранко Димовић Димески (родом са Космета). Веровали или не… Бранко је цео пројекат око филма као продуцент и директор одрадио без икакве апанаже и зараде. Свега се одрекао по питању финансија.

Драго ми је што сам више од годину дана свакодневно био укључен у овај величанствени пројекат ,,33 АНЂЕЛА“ и дао сву енергију, огромно време, труд, рад, залагање и све то медијски промовисао… без икакве надокнаде, апанаже или зараде као и на раду у филму ,,СТРАДАЊЕ СРБА У КАРАШЈОКУ“.

Верујте, није лако… али Србија је изнад свега.

Зато и није све у новцу… ова дела биће бесмртна.

Фотографије: фотографисао Ђорђе Бојанић

Приредио: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја