Бојанић: КОНАЧНО, ПРВИ СПОМЕНИК ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ ТЕРОРА НАД СРБИМА

Лисичији поток је највеће стратиште у Београду после Другог светског рата, а Београд и Србија нису имали ниједно спомен-обележје за неговање културе сећања на невине жртве комунистичког режима. У Лисичјем потоку је страдало више од 3000 Срба од Срба комуниста (претпоставља се да је било дупло више жртава).

На скупу помена жртвама комунистичког терора 1944-1945. год у обнављеном Спомен парку КРАЉЕВА ЧЕСМА обратили су се градоначелник Београда Александар Шапић, Душан Ковачевић и др Срђана Цветковић (један од заслужних да се ово некада запуштено ругло уреди и да истина угледа светлост дана).

Ово је, слободно можемо да кажемо историјски дан за Србију.

Ово место је деценијама било ругло и запуштено… коров (удружења су га чистила и сређивала и појединци српски родољуби).

А зашто, лако је закључити… али се полако ослобађамо тих стега комунистичких.

Наравно да о злочинима комуниста над Србима није смело да се зна нити да то буде забележено у уџбеницима историје… зато су таква места била у тмини и корову.
Најстрашније је да истину кријеш због џелата и привидног мира (а истина је увек ту, забележена и око нас).

Истина је Србима потребна, морамо истину да знамо па макар она била и сурова… једино тако не може да нам се понови то зло и страдалаштво.
А зло нам се увек враћало у пакленом 20.веку.

Истина лечи све и умирује проблеме, ране и трезни ум!

Није ово једина таква локација, преко 200 таквих локација има, над гробницама Срба су грађени фудбалски терени, зграде, објекти, игралишта, паркови. У том суровом црвеном терору страдало је преко 60000 невиних Срба (толико је за сада пописано), а број страдалих је већи, без суђења и кривице (само зато што нису били комунисти или су се противили том режиму), да ли је то нормално?

Али ми тада као да и нисмо били Срби… омађијани и преплашени комунизмом… да, били смо неки ,,југословени“.

Дана 6.11.2021, у Лисичијем потоку, одржан је и први помен страдалим грађанима Београда од стране комунистичког режима после 20. октобра 1944.

Градске власти у Београду су помогле и уредиле ово стратиште.

Зато свака част за ово разумевање и увод у истину и измирење и недужне страдалнике да вратимо у званичну историју, мислим да подела међу нама Србима више никада не сме да буде и ми више не смемо бити оно што не можемо бити, већ само СРБИ и држава СРБИЈА.

Срећом коначно је дошло време за истину, кајање и измирење… сви ми смо један народ СРПСКИ.

И да се не делимо више на: партизане, четнике, љотићевце, недићевце, комунисте, југословене… а ни партизановце и звездаше…

Праштајте браћо Срби, било, не поновило се више! А да знамо морамо! Да обележимо морамо.

Има наде!
ЖИВЕЛА СРБИЈА!

…

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја