Бранко ДимескиЗанимљивостиИсторијске личностиКолумна

БЕКСТВО НА СКИЈАМА: ДОСИЈЕ ЧЕТНИЧКОГ ПОРУЧНИКА ДУШАНА ДАМЈАНОВИЋА ДУТИНЕ

За сајт Српска историја пишу; Кнут Фловик Турасен, норвешки историчар и писац, Бранко Димески, писац и публициста, Србин који живи у Норвешкој

Аутори: Кнут Фловик Турасен, норвешки историчар и писац, Бранко Димески, писац и публициста

У понедељак, 22. маја 1944. године, око 19:39 часова једна се особа југословенско-српског  порекла пријавила као избеглица у нашој земљи. Он се пријавио директно у избеглички центар у Матмару (Шведска). После санитетског прегледа извршен је пријем…

Лични подаци:

Поручник Душан Дамјановић Дутина, рођен 20.06.1916. године у Глађевцима (Херцеговина) са пребивалиштем у Београду.

Син је земљорадника Дамјана Дутине и мајке Саре, девојачко Милошевић.

Дутина је завршио четворогодишњу школу, а одмах затим и гимназију. Од 1931. до 1933. похађа Војну гимназију, а затим три године Војне академије у Београду.

  1. године, после положеног испита, добија чин поручника.

Из пешадије убрзо прелази у ратно ваздухопловство,1940. године завршава школу за метеоролога, а одмах затим обавља функцију шефа метеоролошке станице на аеродрому.

Почетак Другог светског рата Дутина дочекује у Београду.

 Убрзо затим, прикључује се покрету Драгољуба Драже Михаиловића, од кога директно добија задатак да отпутује у Турску.

 По доласку у Софију, бива разоткривен и ухапшен од стране немачких агената.

Њега је Немцима предао њихов сарадник – Бугарин Кристо Јанев.

До јуна 1942. године борави у затвору у Југославији, а затим је пребачен у Аустрију и то у затвор у којем остаје до августа 1941. године.

Затим је пребачен у Немачку и после месец дана интерниран у Норвешку.

Као затвореник логора у Трондхеиму, упућује се на принудни рад.

У јулу је пребачен у логор Орланд, где остаје до јула 1943. године, када га Гестапо оптужује за његов ранији ангажман курира у организацији Драгољуба Драже Михаиловића у Турској.

Пребачен је у Фалстад (концентрациони логор), где остаје до 10.05.1944. године, када  успева да побегне уз помоћ Норвежанке Рут Лауритзен и домогне се Шведске. У свом бекству из логора на путу до Швдске, они су користили ауто до места Хел, а затим пешака стижу до места Флорнес. Због временских услова, кроз планински венац, остатак пута Дутина и Рут прелазе на скијама. Дана 21.05.1944. године улазе на шведску територију.

Извештај шведскe емиграционе службе

По пријему у центар, приступили смо легитимисању поручника Душана Дамјановића Дутине.

Он изјављује да никада није прекршајно или кривично гоњен.

Овај случај је заведен као политички.

„О Душану Дамјановићу Дутини и Рут Кристине Лорентзен Алстад“

Постоје тврдње да је Душан Дутина из логора у Норвешкој побегао у Шведску заједно са два руска затвореника. Ово није истина. Шведска полиција га је регистровала заједно са Норвежанком и то је такође сам Дутина објаснио у свом извештају југословенској делегацији у Стокхолму.

Увидом у досије Душана Дутине, као и у доступну документацију, можемо да закључимо следеће:

Rut Lorentzen

Жена, која је са Душаном побегла у Шведску, Рут Кристине Лорентзен Алстад, рођена је 18. марта 1922. године у Трондхеиму, граду у којем је одрасла. У младости је Рут била члан социјалистичког омладинског покрета (Арбеидернес Унгдомслаг).

Описана је као веома лепа и привлачна жена. У необјављеној биографији каже да је један, од нешто старијих мушкараца, (ово је био Кнут Лофснес, на којег ћемо се вратити касније) такође био у омладинском тиму и био је заљубљен у њу, али је она била заљубљена у другог. Наводно је настала драма због љубоморе и презрени човек се заклео на освету.

 Лофснес је током рата постао централна личност норвешке обавештајне организације КСУ. Рут се 1942. године придружила норвешком покрету отпора. Била је укључена у рад са илегалним новинама и скривала је људе који су морали да побегну. Један од оних којима је помогла био је припадник покрета отпора – Арнфин Јохансен, којег је тражио Гестапо. Јохансен одлази у Шведску, али Гестапо приликом претреса стана Рут Лорентзен, а у којем се Јохансен крио, проналази врећу за спавање са Јохансеновим именом.

Том приликом Рут је ухапшена.

Неколико година након рата, Рут је написала необјављени рукопис, који је коришћен као подлога за лик Осе у роману Ингвара Устада „Немачко дете“. Догађаји у роману одговарају ономе што сама Рут објашњава у сценарију.

Према Регистру затвореника Норвешке, она је ухапшена 1943. године и пребачена у затвор Воланд у Трондхајму у октобру исте године. Овде борави, све док није била пребачена у затворски логор Фалстад, од 14. децембра 1943. до 17. марта 1944. године.

Пуштена је из затвора Воланд 22. марта 1944.

За време док је била ухапшена у Воланду, била је сведок мучења, као и да је неколико норвешких родољуба за које је знала изведено из ћелија, ради погубљења. На крају је пребачена у Фалстад – затворски логор. У логору  је радила у вешерају.

У Фалстаду је ступила у контакт са Душаном Дутином, у кога се заљубила и наводно су започели љубавну везу.

Према њеним речима, једног дана је одведена у одељење за мисије, где ју је испитивао најгори мучитељ у СС немачким окупационим снагама – Хенри Ринан. Провела је 24 сата у такозваној “светлосној ћелији“, како би била још више исцрпљена од недостатка сна пре испитивања. Током испитивања понашала се наивно и није рекла ни речи више него што је већ знала да је њима познато. Није била мучена.Ринан јој је рекао да имају Душана Дутину под надзором и због тога је Ринану рекла шта зна о њему.

Она је и сама је тврдила да је то учинила, јер је знала да је Дутина побегао од Фалстада и остао скривен код фармера у Ренебускогену.

Пристала је на сарадњу, како би покушала да оде у Шведску и да се инфилтрира у тамошње норвешко окружење, а затим све пријави Ринану. Међутим, била је заражена дифтеријом код Фалстада, тако да није отишла када се надала. Била је враћена је у Фалстад. Међутим, након тога је контактирала рођака за којег је знала да је имао контакте са особама које су људе шверцовале у Шведску.

Ринан ју је покупио у Фалстаду и пустио по доласку на железничку станицу у Трондхеиму. Овде је упознала агента Гестапа који је био део Ринанове банде пре него се повезала са избеглицом. Душан јој се придружио како би се домогао Шведске. Не можемо у потпуности схватити на који начин је Душан побегао, али се зна да је Ринан пустио неколико затвореника, које су Немци сматрали мање важним затвореницима.

Пустио их да несвесно воде Гестапо до важнијих људи, или да на тај начин откривају мреже отпора и избегличке руте.

Ринан је био врло вешт агент. Био је и манипулативни психопата.

Његов начин рада био је да се инфилтрира у прави покрет отпора. Такође је створио лажне групе отпора у којима су чланови мислили да раде за праву страну, док је групе заправо контролисао управо он – Ринан. Немци су метод назвали „игра у негативном простору“.

Процењује се да је то довело до неколико стотина мучења и да је више од 80 људи убијено. Душан Дутина вероватно био жртва ове игре. Такође, је могуће да се Дутина претварао да је агент, како би преварио Ринана и Немце и како би се домогао Шведске и наставио борбу. Ретроспективно је речено да је Хенри Оливер Ринан био најкориснији не-Немац којег је Хајнрих Химлер имао у целој северној Европи. Ринан је осуђен на смрт и погубљен је 1947. Године.

Душана Дутину и Рут Лорентзен Алстад су преко планина пратили, али су њих двоје границу са Шведском прешли на скијама. Импозантно је да су се Рут и Дутина кроз  невреме, праћено обилним падавинама и олујним ветром, ипак  успели да се домогну  границе и до одредишта. Морали су да пријаве улазак на територију шведској полицији и то  након шест дана бекства, прилично исцрпљени. Шведска полиција послала је Душана Дутину у Стокхолм и обавестила тамошњу југословенску делегацију, док је Рут послата у Кјасетер, избеглички прихватни центар за норвешке избеглице у тој земљи. После неколико дана, она је постављена на радно место секретара у прес-канцеларији, али је потом приведена на испитивање.

Сама Рут каже да ју је испитивао љубоморни човек, онај који се заклео на освету пре рата. Особа која је испиивала Рут Лауртзен био је управо Кнут Лофснес, који је био шеф одељења за Тронделаг обавештајне организације ХУ.

У испитивањима је Рут објаснила да ју је послао Ринан.

Лофснес у својој биографији говори да је Рут рекла да је започела сексуалну везу са Ринаном и да је послата у Шведску да се инфилтрира у ХУ, као и да би требало да убије Лофснеса. Њена мајка је такође дошла у Шведску да би заједно оптужили Лофснеса да је мучио Рут на испитивањима. Лофснес даље пише да је Рут након рата враћена у Норвешку и осуђена на неколико година затвора. Не постоје извори који потврђују да је Рут била Ринанова љубавница, нити је тачно да је после рата осуђена на неколико година затвора.

Рут је додуше интернирана до краја рата и враћена у Норвешку, када је мир наступио Овде је осуђена на 10 месеци затвора, зато што је од Ринана добила новац као плату и за покривање трошкова. Сматрало се ублажавајућим то што није направила већу штету и што је деловала под притиском.

 Што се тиче навода да је Душан Дутина био немачки агент, дошли смо до података где  наводи потичу од других затвореника, које су норвешке власти користиле као сведоке. У неколико случајева након рата, сведок сарадник био је Хилмо Терзић, муслиман из Босне, који је био затвореник у Норвешкој. Он у свом исказу тврди: „Он (Дутина) је у Норвешку дошао вероватно 1942. године са Немцима. Био је вођа снајпера у Гестапу. Служио  је у складишту Фалстад ”. (…) „Претварао се да је југословенски затвореник и на тај начин је ушао у везу са различитим затвореницима. Када су му нешто поверили, предао је ове затворенике Гестапу “, тврди Хилмо у свом исказу и захтева да се Душану због тога суди и у Норвешкој и у Југославији.

Стога је на испитивању рекао да је Душан у Шведској добио статус политичке избеглице. Терзић даље каже да рачуна да је осуда Дутине y Норвешком  интересу, јер он нема савести о свом делевању и Норвешкој, као и да ће касније бити послат у Југославију. Такође је тврдио да је неименовани југословенски затвореник затекао Дутину у СС униформи у Воланду. Тешко је са сигурношћу утврдити шта је истина, али је чињеница да се Дутина добровољно јавио југословенским  властима, чим је стигао у Шведску.

 У извештају који је написао, Дутина каже:

„Вратили су ме 5. маја 1944. године у Гестапо у Трондхајму, где су покушали да ме регрутују за свог шпијуна. Одбио сам и, уз помоћ Норвежанке, коју сам упознао на Фалстаду, успео сам да побегнем у Шведску. Та девојка је побегла са мном у Шведску и тренутно ради у норвешком представништву у Стокхолму. Зове се Рут Лорентзен “.

Не постоје утврђене чињенице да је Дутина био немачки агент. Пре свега, био је српски родољуб –  зашто би променио страну, кад је раније толико често ризиковао живот? Зашто је Хилмо Терзић можда желео оцрнити Дутину – није јасно, али знамо да су обојица, током рата, били на подручју Сарајева. Хилмо је  био један од ретких босанских партизана, који је завршио као затвореник у Норвешкој. Дутина је био четник у Босни, где су се водиле борбе између четника и партизана, пре него што су обојица ухапшени, а и Хилмо и Дутина су из Босне. То је можда био разлог зашто је Хилмо желео да оцрни Дутину.

Такође, не мислим да је Рут била Ринанова љубавница и да је послата у Шведску  са циљем да убије Лофснеса. Лофснес је у великој мери претерао у тој причи. Вероватно је да Немци нису разумели ко је Дутина био и какву је улогу имао у ројалистичком покрету отпора и да су га пустили да побегне, како би Рут добила бољи алиби и како би могла да се инфилтрира у норвешки покрет отпора у Шведској.

Тако је радио Ринан.

 Да је Дутина био немачки агент и крив за смрт неколико Норвежана, како су тврдили Хилмо и комунистичка власт, он би био изручен Норвешкој и Југославији и oсуђен након рата. Он то није био. Такође је мало вероватно да је Рут имала централну улогу као немачки агент. Онда би била осуђена у Норвешкој  на строжу затворску казну након рата. Да је Лофснес очигледно претерао са својом улогом у његовој биографији, потврђује чињеница да је тврдио да је после рата осуђена на неколико година затвора. Лофснес је имао добре контакте са југословенским затвореницима у Норвешкој, који су припадали партизанима и прича у којој се каже да је Дутина био немачки агент, добро се уклапа са причом да је и Рут у томе имала централну улогу.

Лофснес је, након рата, неко време радио у норвешкој полицији, а након тога је изгубио посао. Био је активан социјалиста и дуги низ година га је надзирала норвешка служба безбедности, због сумње да је током хладног рата радио за источнонемачку тајну полицију Штази.

Рут Кристине Лорентзен Алстад удала се за Норвежанина 1947. године и родила четворо деце. Умрла је у Оркдалу у Тренделагу 2000. године, а донедавно је тврдила да је била жртва велике игре.

Четнички поручник, Душан Дутина (20.06.1916 – 03.09.2018), доживео је дубоку старост у Шведској, где је после смрти и сахрањен. Слава му и хвала!

Извори:

Лофснес, Кнут (1990): Противник и политичар, од залива Кингс до КСУ, норвешка издавачка кућа Гилдендал, Осло

Улатеиг, Егил (1984): Фалстад, концентрациони логор у Норвешкој, издавачка кућа Мортенсен, Осло

Устад, Вилли (1993): Тискерунген (роман), Бладкомпаниет, Осло

Случај Л из полицијске станице Хелгеланд, кутија 55, Национални архив, Осло

Моје наслеђе

Регистар норвешких затвореника: ввв.фангер.но

Аутори:

Кнут Фловик Турасен, норвешки историчар и писац

Бранко Димески, писац и публициста

Сарадник: Милица Димески

Приредила: Српска историја

Back to top button