ЗанимљивостиСрби и Руси

Банђур: 300-та годишњица Руске Империје

Данашњи догађај је уприличен поводом обележавања 300-стоте годишњице Руске Империје

Депутат Константин Фјодорович Затулин је у Русији иницијатор идеје о обележавању овог значајног јубилеја за руску државу, који показује континуитет државности и снаге руског народа и његове државе. Данас у 11:00 часова г. Затулин је положио венац на споменик руском цару Николају Другом Романову, последњем руском Императору.

Константин Фјодорович Затулин

Венце су положили и проф. др Милош Банђур народни посланик, академик Славенко Терзић и Денис Круглов, директор и заменик директора Руско-Балканског центра у Београду, Јевгениј Баранов и Јевгениј Дјомин, директор и заменик директора Руског Дома.

Победом у Великом Северном рату против Шведске, тада најјаче силе у Европи, Русија је изашла на Балтик и постала и поморска сила.

Сенат и Свети Синод тражили су од цара Петра Првог да прихвати титулу Императора. Тако је Петар Први дана 02. новембра 1721. по Грегоријансом календару или 22. Октобра по Јулијанском, постао Петар Велики односно Император Сверуски.

2. новембра 2021. навршено је 300 година од тог великог датума. Романови, којима је припадао и Петар Велики, преузели су престо 1613. и владали су до 1917. Следеће године мучки су убијени последњи руски цар и цела његова породица.

Руска империја је имала значајне владаоце као што су Катарина Друга познатија као Катарина Велика, која је проширила границе Империје, затим Александар Први који је победио Наполеона у његовом походу на Русију  1812. и са руском војском ушао у Париз и којег је читава Европа ослобођена  Наполеонове диктаторе славила као свог ослободиоца.

Руска Империја је имала кључну улогу у ослобађању свих народа Балкана од Отоманске владавине.

Букурештанским миром 1812. после неуспеха  Првог српског устанка, јер је Русија морала да на брзину заврши рат са Турском због предстојећег Наполеоновог похода на Русију, Русија је ипак у међудржавном уговору са Турском обезбедила одређена права за српски народ које су Турци прокламовали кроз Први хатишериф, али га нису у пракси применили.

1829. Русија поражава Турску и ослобађа Грчку која стиче слободу и независност, а Србија 1930. добија Други хатишериф којим се Србији гарантује аутономија, сопствена управа и наследни кнез. Турци се обавезују да напусте Србију осим војних посада у гарнизонима а Срби добијају право на сопствену војску. Турска се обавезује да Србији врати шест нахија. Трећим хатишерифом 1833. све ово је проведено у дело.

1877. године Русија ступа у рат са Турском како би помогла устанике у БиХ (Невесињска пушка 1875.) и борбу Србије и ЦГ за ослобођење поробљених  крајева и стицање независности, која је започела 1876. Те 1876. у Србију стижу хиљаде руских официра добровољаца на челу са генералом Черњајевим који је у првој половини рата био и главнокомандујући српских снага. Пошто је 1878. Турска поражена од Русије, Србије и ЦГ наше две државе Србија и ЦГ стичу независност која је потврђена на Берлинском конгресу 1878.  и Србија се проширује за Нишавски, Пиротски, Топлички и Врањски округ, а ЦГ добија Никшић, Подгорицу, Колашин, Бар и Улцињ.

Величина подвига цара Николаја Другог Романова тиме што је неспреман ушао у рат како би заштитио српски народ опште је позната, као и његов ултиматум савезницима 16 јануара 1916, да уколико савезнички бродови одмах не превезу српску војску Русија ће иступити из рата и потписати сепаратни мир са Немачком. Ултиматум је уродио плодом.

Уз Руску Империју и њене победе над Отоманима, Балкански народи који су и сами поднели велике жртве, етапно су  стицали слободу и независност.

Пише, Милош Банђур

Приредила Српска историја

Back to top button