Кула Гардош данас је један од најпрепознатљивијих симбола Земуна и место које обавезно посете сви они који долазе у овај део Београда. Ипак, чак и међу Земунцима, много је заблуда када је у питању овај објекат… почев од имена.
Историјски, заправо су погрешна оба назива, али то није једина грешка која већ вековима опстаје када је у питању овај објекат.
Не једна од четири, него једна од седам споменика!
Кулу која се већ деценијама као стражар уздише изнад Земуна изградиле су мађарске власти 1896. године у част прославе хиљадугодишње владавине на овим просторима. Одатле и право име ове грађевине – Миленијумска кула.
Градња на Гардошу је завршена 5. августа 1896. године, а њено свечано отварање било је 15 дана касније, 20. августа 1896.
Већина Земунаца ће вам рећи да је баш ово место за изградњу куле изабрано зато што је њихов град у то време био најјужнија тачка царства, а да су Угари желели да подигну четири куле на четири стране света, у најудаљенијим местима своје државе. Ипак, ово је само делимично тачно.
Миленијумска кула заправо је једна од седам споменика потпуно различите архитектуре којим је Угарска хтела да обележи своју хиљадугодишњу државност. Наиме, према легенди, Мађарска је настала спајањем седам племена па је због тога било симболички важно подићи и седам споменика. Два посвећена овој годишњици изграђена су у Мађарској, у градовима Опустасер и Панонхалм, два у данашњој Словачкој у градовима Нитра и Девин, један у Украјини, код града Мухатчево, један у Румунији, код Барошева и овај седми који је Земунска кула и јесте се налазио најјужније. Централни Миленијумски споменик подигнут је у Будимпешти и налази се на Тргу хероја.
Данашњи изглед Миленијумске куле,
Фото: Wikipedia/Redondoli
До данашњих дана, осим Земунске куле, опстали су још само споменици у Мађарској – у Панонхалму и Опустасеру док су остали порушени, па Миленијумска кула представља једини такав споменик Мађарске царевине, који је остао на територији других држава.
А где је ту Сибињанин Јанко?
Деценијама су о овом месту испредане мистериозне приче. Једна од таквих легенди је да из подрума Миленијумске куле води тунел којим се, испод Дунава, може стићи до тврђаве на Калемегдану.
Ипак, један други мит заслужан је за име које се много чешће помиње у причама Земунаца. Наиме, пре него Миленилумска или чак и Гардош кула Земунци ће вам рећи да се она зове кула Сибињанин Јанка.
Сибињанин Јанко је заправо Јанош Хуњади, мађарски витез који је 1456. године победио Турско царство, одбранио Београд и остварио највећа победу хришћана над Османлијама у 15. веку. Само три недеље по окончању битке, док је славље због победе још трајало, Хуњади је умро од последица куге, прича каже, баш у једној од кула средњовековне тврђаве на Гардошу.
Све ово дешавало се 440 година пре зидања Миленијумске куле са којом Сибињанин Јанко није имао никакве везе, али је његов култ у народу и даље био јак, па није прошло много пре него што су мађарску кулу Срби прозвали – кула Сибињанина Јанка… и тако је остало све до данашњих дана.
извор: Дневно
