ЗЕЈТИНЛИК… СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ

Приредио Ђорђе Бојанић

Српско војничко гробље на Зејтинлику се налази у Солуну и у његовом склопу су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату.

Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс.

На Српском војничком гробљу почивају посмртни остаци 7.565 ратника са Солунског фронта. У трогодишњим борбама страдала су 9.303 војника и официра. У Битољу сахрањено око 1.500 Срба погинулих или умрлих од рана. Спомен-обележје подигнуто на иницијативу ратничких удружења и по личном наређењу краља Александра Карађорђевића. Изградња завршена 1936. године Српско војничко гробље на Зејтинлику у Солуну спада међу најзнаменитије српске историјске споменике у иностранству. На Зејтинлику су сахрањени изгинули и умрли српски ратници који су се борили на Солунском фронту од 1916. до 1918. године.

img_5668

Поред Српског војничког гробља, на Зејтинлику су, такође, уређена и војничка гробља на којима су сахрањени изгинули ратници савезничких земаља из Првог светског рата – Француске, Велике Британије, Русије и Италије, чије су се војске, заједно са српском војском, бориле на том фронту пуне три године.Тај фронт је образован преко воље и стално је третиран као споредно бојиште на коме се, према схватању тих генерала, не могу изводити операције великог стила те су се, заклањајући се иза тих произвољних процена, противили тобожњем непотребном расипању снага толико потребних на великим фронтовима.

Деда Ђорђе

Први чувар гробља био је Саво Михаиловић који је био на челу групе која је била задужена за есхумацију српских војника и њихово премештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику.

Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог светског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику.

Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђурин син и Савин унук, који живи у чуварској кућици са женом и ћерком. О Ђорђу Михаиловићу је 2013. године снимљен документарни филм „Последњи чувар“.

img_5662Под утицајем таквих званичних ставова, многи новинари, па чак и официри, подругљиво су називали борце на Солунском фронту „солунски баштовани“ (Тхе Гарденерс оф Салоника).

Догодило се, међутим, да је управо на том фронту, заслугом „презираних“ солунских ратника, задат снажан ударац Централним силама на крају Првог светског рата и убрзана коначна победа држава Антанте и њених савезника против Централних сила.

img_5707Управо у великој солунској офанзиви 1918. године, залагањем удружених савезничких снага, међу којима је српска војска имала главну улогу, направљен је преокрет од светског рата ка светском миру.

Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин). На том простору, надомак Солуна,  је у  доба  отоманске  империје  била  пијаца за  продају  уља (зејтина). Иако је престала продаја зејтина на том простору, назив се одржао међу локалним становништвом до Првог светског рата.

Око српског гробља посађене су саднице чемпреса донете из Хиландара како би одавале вечну стражу палим борцима за слободу.

У склопу српског гробља налази се и такозвано Партизанско гробље где је сахрањено 126 партизана који су изгубили животе у нацистичким логорима у Солуну у Другом светском рату.

Коришћена литература – др. Петар Опачић, Историјске свеске СРПСКО НАСЛЕЂЕ.

Приредио Ђорђе Бојанић