На ВИДОВДАН (православни верски празник) одиграли су се велики историјски догађаји.

На  ВИДОВДАН (православни верски празник) су се одиграли велики историјски догађаји. Од боја на Косову и атентата у Сарајеву, 28. јун је дубоко усађен у свест Српског народа.

Од Косовске битке 1389. године, преко Сарајевског атентата 1914, Резолуције Информбироа 1948. Милошевићевог узлета и пада 1989. и 2001. године, предстојећи државни празник, Видовдан, био је и остао посебан датум за Србе.

– Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба. 

Битка на Косову до данас прати Србе уз приче о херојству, жртвовању, победи ( у Паризу су звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима ) и лажној издаји. На крилима косовског мита је 28. јуна 1914. године (15. јуна по јулијанском календару) Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда (Аустроугарског престолонаследника), који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан понизити непослушне Србе у Аустроугарској.

И Резолуција Информбироа донесена је баш 28. јуна 1948 године на ВИДОВДАН.

На Газиместану, Видовдана 1989. Слободан Милошевић се устоличио у неприкосновеног вођу нације и повео Србе у догађаје за које нису били спремни. Тачно 12 година после Газиместана Милошевић је изручен такозваном суду у Хагу.

За 28. јун везано је и потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године. Истог дана 1919. потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, док је 1921 године краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Југословенска прича је почела и завршила се на Видовдан. Амандманима на Устав Хрватске Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике, док је 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације.

Критичари косовског култа често говоре да је Видовдан као датум наопак, јер се слави пораз (а у ствари то је била победа српске војске). Ипак, многи народи имају изгубљене битке које обележавају. Американци глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејвија Крокета.

ВИДОВДАН је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт.

Да не заборавимо и ово, само дан после Видовдана 1913. године, неколико часова по окончању српског видовданског празновања, Бугари су извели напад на Брегалници, који је био увод у Други балкански рат.

Ево још неких догађаја који су се одиграли на ВИДОВДАН

• 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
• 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
• 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
• 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
• 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
• 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
• 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
• 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
• 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
• 2001, – Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.