ПРИЗРЕН, ЦАРСКИ СРПСКИ ГРАД… кроз фотографије
Приредио Ђорђе Бојанић
Призрен, Град музеј Српске средњовековне историје!!!
Призрен је градско насеље смештено у јужној Метохији на Косову и Метохији, кроз који протиче река Бистрица. Град се налази у подножју Шар планине.
Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву, јер је на месту данашњег Призрена била римска Тheranda. Грци су га звали а наш га је а народ називао данашњим именом Призрен
Од око 1214., у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и манастирски комплексСвети Архангели, задужбина цара Душана.
Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша.
Путописци тога времена Призрен називају „царски град“ и „царска престоница“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.
Предање говори да је “у Призрену било онолико цркви колико је дана у години”.
Призрен – град који је имао 33 Цркве!
САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА
Налази се у самом центру Призрена и саграђена је 1887.
У њој се данас чува икона Богородице Одигитрије из XV века која је донедавно чувана у цркви Св. Николе Рајкова, а првобитно припадала иконостасу Богородице Љевишке.
У цркви Светог Ђорђа била је последња служба пре повлачења Српске војске преко Албаније 1915. год. Стари краљ Петар престајао је читаву молитву. Од почетка до краја.
ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА – РУНОВИЋ
Црква Св. Ђорђа Руновића налази се у дворишту призренске саборне цркве светог Ђорђе. Настала је у XV веку као задужбина браће Руновић.
У њој пронађено 30 књига писаних на пергаменту и папиру међу којима је био и поменик Богородице Љевишке из 1436. године који је 6. априла 1941. године изгорео у пожару Народне библиотеке у Београду.
БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА
Црква је подигнута за време краља Милутина на остацима цркве из XII века.
За време турске владавине око 1756. године претворена је у џамију и добила назив Атик, односно Џума-џамија. Тек 1912. године, после ослобођења Призрена, постаје поново хришћански храм. Те године назидано минаре делом је порушено, а у потпуности је уклоњено 1923. године. У новије време, 2004. године, у “Мартовском погрому” бива оскрнављена и упаљена. Тренутно се под надзором УНЕСЦО-а ради на заштити и рестаурацији цркве.
ЦРКВА СВЕТОГ СПАСА
Задужбина Душановог властелина Младена Владојевића са родитељима подигнута је око 1330, а 1348. поклоњена je недалеком манастиру Св. арханђела.
ПРИЗРЕНСКИ ГРАД ИЛИ КАЉАЈА… ДУШАНОВА ТВРЂАВА
Средњовековно утврђење у Призрену у коме се једно време налазила престоница Српског царства. Подигнуто је на брду изнад Бистрице око које се развило подграђе односно данашњи град. Прво утврђење су подигли Византинци, да би га Душан Силни додатно проширио, после чега су га Османлије преправљале током својих четири и по века владавине.
ПРИЗРЕНСКА БОГОСЛОВИЈА
Подигнута давне 1871. године, призренска Богословија била је прва средња богословско-учитељска школа у старој Србији и до 1999. године, када је привремено измештена у Ниш, никада није прекидала са радом. Зато обнова њеног рада представља поруку свима шта за српски народ значе Косово и Метохија. Каже владика Теодисије, в. д. ректора Богословије.
При повлачењу српске војске 1915. год, краљ Петар је испод Богословије, закопао краљевску круну. Симбол државе не сме у изгнанство!
СИНАН ПАШИНА ЏАМИЈА
Синан-пашина џамија је исламски верски објекат у Призрену, подигнут 1615. године.
Свој назив је добила по свом ктитору, Синан паши, који је за њену изградњу искористио камен са задужбине цара Душана, манастира светих Архангела, који се налази недалеко од самог града, у клисури Призренске Бистрице.
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ И СПОМЕНИЦИ У ПРИЗРЕНУ
1. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12. века, а обновио га је краљ Милутин 1306-1307. године за епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма)
2. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 1343-1352
3. Црква Св. Спаса подигнута и фрескописана у 3. и 4. деценији 14. века
4. Црква Св. Димитрија (подигнута у 13-14. веку, порушена у 19. веку и на њеном месту се данас налази римокатоличка црква Дјевице Марије.
5. Црква св. Николе, тзв. Кораћева црква из 14. века, претворена касније у џамију
6. Саборни храм Св. великомученика Ђорђа из 1887. године са иконом Богородице из 14. века и иконостасом из 18. века.
7. Црква Св. Бесребреника из 19. века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18-19. века.
8. Црква Св. Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.
9. Темељи цркве Св. апостола Томе под Призренском тврђавом „Каљајом“
10. Остаци цркве Св. Прокопија у махали Пантелија
11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше
12. Црква Св. Атанасија у призренској тврђави „Каљаја“. На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац) подигао џамију и сахат-кулу 1805. године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1. светском рату.
13. Остаци цркве Св. апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице
14. Црква Св. пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915. године.
15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали
16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше
17. Црква св. Николе, тзв. „Градска црква“ (помиње се још у 14. веку) у древној Вишеградској тврђави, изнад манастира Св. Архангела.
18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године
19. Манастир Св. Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526-1559. године
20. Остаци пећинске цркве и манстира у близини места званог „Голем камен“ код Призрена
21. Црква Св. Николе, или „Рајкова црква“ из 14. века, обновљена 1857. године са вредном иконом из 16. века
22. Црква Св. Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16. века. Налази се у порти храма св. Ђорђа пред зградом Епископије
23. Испосница Св. Николе, на путу између Призрена и манастира Св. Архангела, са остацима фресака из 14. века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.
24. Црква Св. Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски
25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке
26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. год.)
27. Црква Св. Николе, „Тутићева црква“, подигнута 1331/32 године и касније фрескописана
28. Црква Св. Недеље са сачуваним темељимa цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371. године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14. века.
29. Црква Св. Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14. века. Сада прекривена албанским кућама.
30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1. Светског рата
31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912.године и у 1. Светском рату
32. Студенац „Косово“, спомен чесма официрима и војницима 3. српске армије која је ослободила Призрен 1912. године
33. Споменик цару Душану, пред храмом Св. Ђорђа. Миниран у јуну 1999. године.
Занимљиво… на крају бих додао да нико од мештана шиптара (Албанаца) приликом обиласка града није добацио неку увредљиву реч, чак смо имали и пријатан разговор са појединим мештанима… и то баш занимљив, историјски.
Приредио Ђорђе Бојанић
Фотографија Ђорђе Бојанић
Коришћена Википедија и сајт СПЦ, за (Српске православне светиње и споменици у Призрену)
