ЗанимљивостиСрби Хрватске

ТИТО ЗНАО ЗА ЗЛОЧИНЕ У ЈАСЕНОВЦУ: Комплетну документацију о страхотама над Србима пребацио у Ватикан! (ФОТО)

Јосип Броз Тито је још 1966. године у Ватикан пребацио читаву документацију која на неколико хиљада страница детаљно описује монструозне усташке злочине у логору Јасеновац, где су на најсвирепије могуће начине убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

Иако је Тито то чинио у најстрожој тајности, његов најближи сарадник и потпредседник СФРЈ Александар Лека Ранковић ипак је дошао до таквих сазнања.

Управо то је, тврде упућени, била позадина најчувенијег политичког сукоба некадашње СФРЈ – између Тита и Леке Ранковића. Тито није био сам у мисији пребацивања папира који документују имена сваког злочинца и сваке жртве јасеновачког логора. Он је то учинио уз свесрдну помоћ свог верног сарадника, тадашњег председника Хрватског сабора Ивана Стеве Крајачића, иначе екстремног србомрсца.

ПРЕБАЦИВАЊЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

О пребацивању јасеновачке документације у Папску државу као извору сукоба на релацији Тито–Ранковић говори некадашњи председник Председништва СФРЈ Борисав Јовић, који за Објектив потврђује да је појединости о овом скандалу сазнао још давне 1975, у време кад је ступио на дужност амбасадора у Риму.

Ранковић је сасвим случајно сазнао шта је Тито урадио, и то од нашег амбасадора при Светој столици, који је то дознао унутар Ватикана. Питао га је како је то учињено без његовог знања. Тита је згрануло како је Ранковић то могао да открије, па је закључио да овај сигурно има паралелну обавештајну службу, која га шпијунира с намером да га дискредитује и уклони с власти. Зато је одлучио да га се реши – тврди Јовић.

ЦРВ СУМЊЕ У ТИТОВОЈ ГЛАВИ

Тај црв сумње у Титовој глави, како наводи Јовић, изазвао је сву ерупцију реакција која је претходила смењивању Ранковића, а да никад није речена права истина – да су документа о Јасеновцу скривена и да је Тито био убеђен да Ранковић то никако не би могао да сазна да нема паралелну тајну службу.

О свему томе сазнао сам 1975, кад сам постављен за амбасадора у Риму цију реакција која је претходила смењивању Ранковића, а да никад није речена права истина – да су документа о Јасеновцу скривена и да је Тито био убеђен да Ранковић то никако не би могао да сазна да нема паралелну тајну службу. – Ја сам о свему томе сазнао кад сам дошао у Рим, пошто ме је обавестио човек који је од југословенског амбасадора у Ватикану сазнао да је Тито лично наредио уклањање свих папира који директно сведоче о страдању Срба у Јасеновцу. Такође ми је поменуо да о томе ништа не смем никоме да причам – присећа се Јовић.

БРИОНСКИ ПЛЕНУМ

У очито инсценираној ситуацији, која би наводно могла да онеспособи и самог Тита, јер без јединства у руководству не би могао успешно да води државу, он се обратио председништву Србије с оптужбом да га Ранковић лично прислушкује и има намеру да преузме власт.

– Првог јула 1966. одржана је седница ЦК СКЈ на Брионима, такозвани Брионски пленум, на којој је Ранковић оптужен, смењен и избачен из партије. Тада је и проглашен кривим за дело за које би могао бити кажњен најстрожом казном, али га је наводно хумани Јосип Броз аболирао и држао у доживотном прогонству и одвојеног од света у вили на обали Јадранског мора у Дубровнику. Званично образложење било је да је прислушкивао Тита, у шта готово нико није поверовао – подсећа Јовић.

Преузето (Глас јавности/Објектив)

Back to top button
Close
Close