СВРЉИГ И ОКОЛИНА У ВРЕМЕ ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА 1917.

Једина оружана побуна у Првом светском рату на територији коју су окупирале Централне силе била је Топлички устанак. Пред крај фебруара 1917. створена је слободна територија са центром у Топлици и седиштем у Прокупљу.

”Поред те територије постојале су још најмање две мање на десној обали Мораве, и то једна у власотиначком крају…, а друга се-верно од Ниша између Сврљига и Сокобање.“1

Бугарске окупационе трупе ушле су у Сврљиг 28. октобра 1915. године.

Сврљишки срез ушао је у састав Окупационог магистрата,2 уведена је бугарска административна, црквена и војна управа. У Сврљигу и околним селима стациониране су бугарске војне посаде које су изнуђивале новац, пљачкале и силовале. Забележено је да је народ месио хлеб од корењиша или млевене коре дрвета како не би умро од глади. Отпочела је насилна бугаризација.

Срби су приморавани да мењају презимена у бугарска. Српски језик је био забрањен. На места побијених српских учитеља доведени су бугарски, учило се из бугарских буквара. У Нишкој епархији убијено је и интернирано око 100 свештеника, а место њих су доведени бугарски свештеници. Међу убијеним свештеницима је и парох црнољевачки Светолик Антонијевић.3

Понижења која су Сврљижани доживели у време бугарске окупације нису запамћена до тада. Због тога се велики број мушкараца и жена одмеће у шуме и оближње појате одакле нападају бугарске војнике.

Учешће Сврљижана у Топличком устанку

На дан 4. фебруара 1917. позвани су Сврљижани да се јаве у Сокобању на регрутацију ”народној комисији”, међу њима је био и храбри Богољуб Милетић из Лабукова. Кад је сељацима речено да треба да приступе бугарској војсци, Богољуб је казао: “Ја нећу да будем бугарски војник, нити хоћу да бијем своју браћу…,јер кад немам оца, не треба ми ни очух“.4

Након тога Милетић окупља сељаке из околних села и са својим људима одлази Рсовац где се сусреће са војводом Миланом Дечанцем који је стигао из Топлице.

Војвода Дечанац уводи Милетићеве људе у списак топличких устаника. Милетићеви устаници су добили задатак да крену према Сврљигу и тамо организују устанак. У Топличком устанку било је доста жена које су узеле учешће у борби. Тако је у чету Богољуба Милетића бежећи од Бугара који су хтели да је силују дошла Јевросима из Лабукова и остала са пушком у руци све до краја рата. Јевросима је касније постала супруга Богољуба Милетића.5

Прва акција била је 14. фебруара у Давидовцу када су поцепане слике бугар-ских државника и спаљена архива бугарске реквизиције. Ту се устанку придру-жило 30 младића.

Затим је чета ушла у Галибабинац, где им се придружило још 5 бораца. У Галибабинцу и Лабукову устаници су уби-ли месне председнике општине, постављене од бугарских власти. У Лалинцу заробљавају бугарске војнике и придружује им се још 50 устаника. Милетић затим у Плужини поставља заседу за 20 Бугара. Заробио их је, па је познате злочинце побио, а остале пустио. У Плужину тада из Грбавча пристиже 100 војника који се придружују устанку.

Чета је сада бројала преко 200 војника. Обавештен о успесима устаника, бугар-ски начелник у Сврљигу заједно са војском бежи из Сврљига у Пирот. Милетић 28. фебруара са четом улази у Сврљиг. На ослобођени Сврљиг упућене су значајне бугарско-аустријске снаге.

Милетић у својим казивањима каже: “Испред села Грбавча код Грамаде ја сам са мојом четом… сачекао ову бугарску војску која је бројила око 1000 и више људи, те сам их изненада напао и ту у једној крвавој борби, у којој је погинуло четника, моја је чета морала одступити пошто је непријатељ имао неколико топова, митраљеза и два аероплана.“6

Бугарска одмазда због учешћа Сврљижана у Топличком устанку

У знак одмазде због учешћа Сврљижана у Топличком устанку, бугарски мајор Тенџијев спроводи срамну освету над недужним цивилима.

Бугари су 13. марта упали у село Грбавче, извели 63 људи код школе, међу њима жене, младиће и девојке које су мучили и на крају убили.

Већ мртве, Даницу и Милунку Миливојевић, која су биле трудне, Бугари су распорили и бајонетима им из утробе извадили и боли децу.7

Бугари су и по осталим селима Сврљишког среза стрељали цивиле и палили куће, али нису успели да сломе дух овог слободарског народа.

Богољуб Милетић се повукао у шуме одакле је и даље вребао бугарске патроле. Месец дана након пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. бугарска војска напушта овај крај повлачећи се ка Нишу за Софију.

Аутор текста:

Владица Живановић, проф. историје

Литература

  1. Др Миливоје Перовић, Топлички устанак, Београд, 1959, стр. 173
  2. Драгољуб Ж. Мирчетић, Сврљишка брда и врх зелени, Сврљиг 1984, стр.49
  3. http://eparhijaniska.rs/
  4. Архив Војноисторијског института, п. 7, к. 79, фасцикла 9, бр 19.
  5. Др Миливоје Перовић, Топлички устанак, Београд,стр.185
  6. Архив Војноисторијског института, п. 7, к. 79, фасцикла 9, бр 19.
  7. Драгољуб Ж. Мирчетић, Сврљишка брда и врх зелени,Сврљиг стр. 50, 51

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *