СРЕЋНА ВАМ 7525.ГОДИНА: Ово је тврђава која чува доказе о СТАРОМ СРПСКОМ КАЛЕНДАРУ

Смедеревска тврђава чува један од ретких доказа о старом српском календару који године броји од постанка света, а важио је све до 19. века.

Ако је веровати овом календару са Донжон куле, смедеревска тврђава је сада у 7525. години од постанка света. Кула и Мали град, двор деспота Ђурђа, како тамо пише, саграђени су у лето 6938. године по календару који је у нас познат као српски, мада га у остатку света зову византијски.

– Најстарији записани и сачувани календари почињу да рачунају време од стварања света, за које се сматра да је било 5508. године пре Христа. На нашим просторима зачетак земљорадничке, старчевачке културе одговара том времену. Обично се каже да смо годину стварања света преузели од Византије, али заголица човека сумња и недоумица кад се сети да су византијски цареви рођени на овим просторима и да су могли ову годину преузети од балканских староседелаца – објашњава Дуња Матић Станишић, ауторка дела о „Српском календару“ у књизи „Сунце – старешина словенског народа“.

Како било, у време када су Ђурађ и жена му Јерина завршили градњу двора, то је био једини календар на снази и није му требало да се дефинише чији је.

– И да није те године, натпис је занимљив, почев од тога како је урађен. Није, како би се могло помислити, узидан накнадно, додавањем камења у другој боји, када је све завршено. Неимари су га радили како је кула расла, он је интегрални део зида – наводи Горан Јовшић, више од две деценије водич у Тврђави, одскора директор ЈП „Тврђава“.

Ипак, туристима је, када им се растумачи натпис, од свега најзанимљивија цифра на крају. Запање се и када чују да година по српском календару почиње у априлу, баш као и на чињеницу да се делила само на лето и зиму. Лето је од Ђурђевдана 6. маја, а зима од Митровдана 8. новембра.

Шта пише на кули

Испод великог крста на кули исписан је следећи текст (у преводу): “Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и поморја зетског по наредби (вољи) његовој сагради се овај град у лето 6938. Изнад крста је исписан текст ‘Цар славе‘ и знаци ‘Исус Христос побеђује‘.”

Погледајте видео:

Компјутерско датирање из средњег века

Према правилима за употребу српског календара, прво се наводи година па месец и дан, за разлику од других који приказују прво дан, па месец и годину или англосаксонског где је месец пре дана. Једино где се у целом свету примењује протокол о редоследу бројки као у српском календару јесте компјутерска обрада, што је и дефинитивно потврђено увођењем система стандарда ИСО 8601.

Извор: Мирослав Ђорђевић, Блиц/Србија јавља

Преузето СРБИЈА ДАНАС

3 comments

  • Denis Siljegovic

    Postovani, vrlo interesantan i poucan clanak. Samo par pojasnjenja molim. Mitrovdan i Djurdjevdan nisu postojali prije 7000 godina da se po njima odredjuju godisnja doba, da!? Koji je razlog da su u to vrijeme ti datumi odredjeni za smjenu dva godisnja doba!?
    Drugo: natpis na tvrdjavi Isus Hrist pobjedjuje je ispisan naknadno, da!? Zasto!?
    Hvala unaprijed
    Denis

    • Nele

      Naravno da su pre 7000 godina postojali Đurđevdan i Mitrovdan, ali ne pod tim imenima i datum nije bio fiksni, već promenljiv. To je vreme u koje određene određene kosmičke energije seku zemljinu putanju i u skorije vreme su i naučno dokazane. Nekada su ljudi bili u mnogo tesnijoj vezi sa prirodom i svi praznici su bili po prirodnim zakonima. Dodao bih da je srpski kalendar samo na zapadu i u našim naučnim krugovima poznat kao vizantijski, dok u Istambulu npr. nikada nisu čuli za vizantijski kalendar, a imaju jedan od najvećih arhiva iz srednjeg veka (pored Vatikana).

  • Mari Ana Šošić

    Kinezi pišu prvo godinu, pa mesec, pa dan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *