Други светски ратСпоменици

СПОМЕН ПАРК У ЈАЈИНЦИМА

Само помињање имена Јајинци асоцира на велику масовну гробницу и на 80.000 стрељаних родољуба, свих националности, највише српске.
Споменик жртвама откривен је 1. октобра 1988. године, а дело је вајара Војина Стојића. Споменик је постављен на месту где се раније налазила највећа гробна рака на стрелишту. На врху споменика се налази бели голуб као симбол мира. Данас је бивше стрелиште преуређено у Спомен-парк кога посећују како домаћи тако и инострани посетиоци.

Стрелиште у Јајинцима био је простор где је за време окупације у Србији (1941—1944) стрељано 80.000 родољуба, свих националности, највише српске.
Ово стрелиште је пре рата служило као стрелишни простор војске Краљевине Југославије, да би га немачке власти претвориле у простор за егзекуције оних које су они осудили на смрт.
Почетак стрељања у окупираном Београду везан је најпре за локацију на Централном гробљу, да би се по распламсавању устанка за ту сврху пронашао већи простор за егзекуције.
Према расположивим подацима стрељања у Јајинцима су почела од јула 1941. када је погубљена прва група осуђених Јевреја. Од тада, па све до почетка уклањања немачких трагова злочина у окупираном Београду, стрелиште у Јајинцима било је стрелиште где је за време окупације стрељано највише осуђеника у читавој окупираној Србији.
Од 1941. до краја августа 1943. у Јајинцима стрељано 13.862 Јевреја и 62.184 Срба, укупно 76.046 људи. То значи да је од августа 1943. па све до гашења Јајиначких ломача стрељано још 3.954 лица.
Стелиште у Јајинцима је званично затворено последњих дана децембра 1943. када је почело стрељање у Маринковој бари и Јеврејском гробљу, а у Јајинцима је вршено уништавање доказа. Последње жртве стрељања у Јајинцима била су 55 Јевреја и 35 Рома који су стрељани 4. априла 1944. када су се погасиле ломаче након последњег спаљеног леша.

Преузето САВЕЗ РАДИО АМАТЕРА СРБИЈЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close
Close