Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни.

Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.

Давид Бурсаћ је убијен од Немаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вешањем. Међутим, успео је да побегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донео је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.

Војин Т. Радаковић (лево) и Давид Бурсаћ са својим пушкомитраљезима

Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици после 1963. г.

Датум и место смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увек недоступних архива УДБ-е – уколико тај део архивске грађе није уништен.

Приредио, Никола Милованчев