Рујанско четворојеванђеље чека повратак у завичај

Комплетним записом Рујанског четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ниједна у Србији. Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи покушаји да се један од два потпуно сачувана оригинала, које је 1537. штампао монах Теодосије, до сада нису уродили плодом, иако су покренути пре 11 година.

– Познато је да су постојала четири примерка Рујанског четворојеванђеља, рађеног ксилографијом, ручним резбарењем у дрвету. Један се чува у Прагу, у државној збирци, и њега је Вук Караџић поклонио Павелу Јосифу Шафарику. Друга је у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Под немачким бомбама 1941. страдао је примерак чуван у Београду. У Музеју примењених уметности постоји једна књига, али непотпуна, са само 71 страном – прича за „Блиц“ монах Теодосије, игуман манастира Рујан и духовни имењак монаха који је штампао Четворојеванђеље.

Откривши штампарију, Турци су средином 16. века разорили манастир чије се братство придружило чувеним преписивачима у Рачи. Ипак, 2004. почела је обнова рујанског храма на брду изнад места где се налазила средњовековна богомоља, чију стару локацију је потопило језеро Врутци. С обновом светиње заживела је идеја да се Четворојеванђеље врати у завичај.

Манастир Рујан; Фото Википедија

– На предлог тадашњег епископа жичког Хризостома, а преко Министарства културе, 2005. смо покренули иницијативу да вратимо примерак из Прага. Све је кренуло у обећавајућем смеру, али је онда смењена власт, у министарство су дошли нови људи, повучен је амбасадор из Прага. Од тада немамо информација о повратку овог националног блага – додаје монах Теодосије.

О значају Четворојеванђеља и штампарије у овом манастиру најбоље говоре стихови академика Љубомира Симовића, уклесани на плочу на манастирским вратима: „Оно што сведочи да је постојало, и да је било свето место ово, није ни стуб ни камен, него Слово“.

– Рујанско четворојеванђеље није само духовна и културна, већ и национална вредност која заслужује да буде присутна у нашем „излогу“ и показана туристима, нарочито странцима. Ако књига не може да се врати, нека приоритет буде њен значај. Стално причамо о ћирилици, азбуци, српском језику, а немарно се понашамо према томе. Жао ми је што током обнове манастира није прихваћена идеја да се пренесу машине са „топлом“ штампом, са словима од олова, како би Рујан опет имао музејску штампарију – прича професор др Илија Мисаиловић, хроничар ужичког краја.

аутор: Владимир Лојаница

Извор: Блиц

Преузето РАСЕН