ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА КРОЗ ФОТОГРАФИЈЕ

Приредио Ђорђе Бојанић

Знамо ли да је Пећка Патријаршија камен темељац српске историје? Чезнемо ли ми за њом данас, као што су Јевреји некад чезнули за Јерусалимом?

Манастир Пећка патријаршија је скуп цркава на домаку Пећи, крај Пећке Бистрице, а на улазу у Руговску клисуру.

Састоји се од главне цркве Св. Апостола, уз коју је са северне стране сазидана црква Св. Димитрија, а са јужне Богородичина црква са црквицом Св. Николе – као и заједничке спољне припрате на западној страни.

Пећка патријаршија је била аутокефална црква са сједиштем у Пећи која је постојала од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Свети Сава је организовао прву самосталну српску цркву. То је била Жичка, а касније Пећка архиепископија. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед. Он је уздиже на ранг патријаршије, а српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог пећког патријарха.

Након освајања Смедерева 1459.године и заузимања читаве српске државе, Турци отимају црквена имања, пљачкају и руше цркве и манастире, а неке претварају у џамије. Године 1541.

Турци укидају Српску патријаршију. Најближи сарадник султана Сулејмана II био је Мехмед-паша Соколовић, Србин из околине Вишеграда (саградио на Дрини ћуприју), био је најближи сарадник султана  Сулејмана II.

Meхмед – паша Соколовић je 1557. године  помогао обнављање Пећке патријаршије. За патријарха обновљене Пећке патријаршије постављен је брат Мехмед- паше Соколовића, исламизирани Србин и хиландарски монах, Макарије Соколовић.

Обновљена Пећка патријаршија значила је српском народу под турском окупацијом, зато што је :

верски и културно објединила Србе који су живели на територији Османлијског царства,

обновила манастире и цркве,

сачувала српски језик,

сачувала српску ћирилицу,

сачувала сећање да су Срби краљевски народ,

подстицала Србе на национално ослобођење од Турака.

Патријаршија је верски и културно објединила све Србе у османском царству.

Касније су патријарси и владике били организатори буна и устанака. Зато је патријаршија била укинута 1766. године, а Срби и остали хришћани били су потчињени цариградској – грчкој патријаршији.

Одређени напредак у црквеној култури збио се у доба патријарха Пајсија (1614-1647).

У црквама Пећке патријаршије, која је била и јесте маузолеј српских архиепископа и патријарха, сачувано је више мермерних саркофага, од којих су неки знатне уметничке вредности. У ризници, која је била веома богата, чувају се рукописне књиге, иконе и дела примењене уметности од XIV до XIX века.

ШАМ ДУД или ЦРНИ ДУД

Верује се да га је посадио архиепископ Сава Други, синовац Светог Саве, половином 13. века. Он је садницу дуда донео из покрајине Шам у данашњој Сирији.

Процењује се да је стар око 750 година. Половином 20. века, за време једне олује, гром је ударио у стабло и преполовио га. Две гране су полегле по земљи и ожилиле се, а из њих су израсле нове крошње. За Шам-дуд се верује да је најстарији црни дуд у Европи. Стабло је у добром стању, још увек плодоноси, а његови плодови и листови се прикупљају.

20160502_084157

 

САРКОФАГ

Свети Арсеније I Сремац (1233-1263. године)

Рођен је у селу добра код Сланкамена. У маладости се замонашио у манастиру Жича где га је Свети Сава убрзо поставио за игумана. 1233. године Арсеније вољом свога учитеља Светога Саве бива изабран за другог архиепископа. Службовао је у Пећи и ту је саградио манастир Светих Апостола који се касније прозва црква Вазнесења Господњег. На трону се задржао до 1263. године када се због болести повлачи. Умро је 1266. године и сахрањен је у храму Светих Апостола у Пећи.

Св.Сава Архиепископ

Свети Јоаникије II (1338-1346. године)

Свети Јоаникије II био је дванести архиепископ и први патријарх српске православне цркве. Рођен је од побожних родитеља негде у околини Призрена. Јоаникије је био врло способан и обдарен монах, па га је тадашњи српски владар Стефан Душан узео на свој двор за свога логатета. По смрти архиепископа Данила II, сабор 1338. године изабира Јоаникија за његовог наследника на архиепископском трону. Стефан Душан је на великом црквеном сабору у Скопљу 1346. године на Цвети именовао Јоаникија II за патријарха. Крунисао је Душана за Цара. На том великом црквеном сабору учествовали су патријарх бугарски Симеон, архиепископ охридски Николај, свештени прот Свете Горе са многобројним клирицима и монасима светогорских. Умро је 1354. године. Сахрањен је у Пећкој патријаршији. Тело патријарха Јоаникија положено је у средњу цркву Манастира Пећка патријаршија, где се и до данас налази, у цркви Светих апостола. Изнад његовог гроба насликана је на зиду фреска која изображава његово уснуће у Господу.

Патријарх Јоаникије

СВЕТИ ЈЕФРЕМ ПАТРИЈАРХ од 1371. до 1383. и од 1389. до 1399. У том међувремену оставио је престо и предао га Спиридону.

Крунисао је кнеза Лазара за Цара 1382 године.

Јефрем

Патријарх српски Спиридон је био 4. патријарх српске цркве 1380 — 1389.

Животни пут Спиридона, до избора за поглавара Српске цркве мало је познат. Забележено је да је родом из Ниша и да је био сабрат светогорског манастира Панталејмона.

Патријарх српски Спиридон био је на трону Српске цркве у врло тешким временима, у време велике најезде Турака, који редом освајају Софију, Сер, Бер и Јањину.

По сведочанствима тог времена он је причестио српску војску пред Косовску битку уочи Видовдана 1389. године.

Патријарх Спиридон је надживео косовску трагедију једва два месеца. Умро је 11. августа 1389. године. Мошти овог српског светитеља налазе се у цркви Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

Спиридон

Свети Никодим (1317-1324. године)

Овај велики јеромонах, Србин по рођењу, подвизивао се по Светој Гори Атоској где беше и игуман манастира Хиландар. Након смрти Саве III беше изабран за архиепископа всеја сербскија и поморскија земаља. У току свога архиепископског рада Никодим је 1321. године крунисао Стефана Дечанског за краља и подигао две нове цркве Светог Саве у Лизици и Светог Великомученика Димитрија у Пећи. Умро је 1325. године а мошти му почивају у манастиру у Пећи.

Никодим

Приредио Ђорђе Бојанић

Фотографије, Ђорђе Бојанић

Коришћен извор ТРАГОМ СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА