Бал британских вампира – од Емила Хахе до кнеза Павла

Пише: Војин Грубац Пуч којег су организовали Британци у Београду 27.марта 1941.г. приликом свргавања кнеза Павла, званични Лондон је правдао моралним разлозима. Прије пуча, кнезу Павлу су стизала квазиморална упутства из Лондона и Вашингтона, по којима је Краљевина Југославија морала да зарати са Хитлером због части, па макар тај рат трајао трагично и кратко. Дакако, о части и моралу, кнезу […]

Read more

Топлички устанак 1917. године као резултат неописиве суровости бугарског окупатора

Много је кроз историју било речи о српској војсци која се повлачила преко Албаније, о страдањима на том путу и о Солунском фронту. Далеко је мање пажње посвећено последицама које је повлачење српске војске имало по српско становништво које је остало да чува домове. Скромна пажња је кроз школовање посвећена проучавању Топличког устанка, јединог у тада окупираној Европи, устанка који […]

Read more

Срби, народ који је у 20. веку жртвован

Српски народ је у ратовима у 20. веку претрпео страдање које се граничи с геноцидом, али озбиљан попис жртава почео је тек на стогодишњицу Великог рата. Иницијативу за овај цивилизацијски посао, који је већина других народа обавила, дао је Музеј геноцида у Београду који, парадоксално, нема изложбене просторије. Не постоји место на коме се може видети приказана целокупна слика српских страдања […]

Read more

Потресан говор краља Петра пред Колубарску битку

После месеци константних напада далеко јачих Аустроугара, српска војска се нашла на корак од краха – без хране, одеће и обуће, са мало муниције и, што је најгоре, слабог морала. Агонија је трајала два месеца… у блату, по мразу, снегу и киши… стално на опрезу, стално у рову и под непријатељском паљбом… без сна и одмора… Колубара 1914. године… Ова […]

Read more

ХТЕЛИ ДА ИХ УНИШТЕ: Спасавање моштију Светог владара Србије – Кнеза Лазара

Свети Кнез Лазар Хребљановић. Мученичка смрт кнеза Лазара, нетљеност, тј. целовитост његових моштију и њихова мироточивост, сматрају се пресудним елементима који су, према хришћанским обичајима, утицали на брзу канонизацију Кнеза Лазара – мученика и формирање његовог култа. Овај култ живи у српском народу већ више од шест векова и има своје посебно место и значај у колективном памћењу Срба. Највећу […]

Read more

ВАТИКАН ТРАЖИО ДА СЕ СА ЛОВЋЕНА ПРОТЕРА ЊЕГОШ

Узалуд се изасланик надао да ће у митрополита Данила Дајковића наћи сарадника за тај сулуди пројекат „Новости“ дошле до копије писама папиног изасланика из 1969. године. Било је планирано да у маузолеју буду смештене кости Луције Црногорке, док би владика завршио у Његушима Мрачне пројекте Ватикана везане за обезглављивање Ловћена и урушавање духовног бића Црне Горе и православне вере откривају […]

Read more

Буњевци и Шокци

Буњевци и Шокци су две посебне етничке групе, међусобно врло сличне, али ипак свака од њих љубоморно истиче своју посебност. Буњевци живе у Бачкој, а Шокци на нешто ширем подручју Војводине, Славоније и Барање. Костић њихов територијални размештај овако прецизира: “Буњевци живе само у Бачкој, и то северној: у Суботици (која је њихова метропола), јужно и северно од ње. Севернији Буњевци живе […]

Read more

Српски лађари јачи од аустроугарских пушака

Аустоугарска је напала Србију и пре званичне објаве рата 28. јула 1914. године. Хабзбуршка речна ратна флота и војска 26. јула окомиле су се на српске трговачке бродове у уској клисури Ђердапа. Српским бродарима упућен је ултиматум да се предају, али они су то одбили и под кишом пројектила наставили пловидбу у слободне српско-румунске воде. Јунаштво српских лађара било би […]

Read more

Последњи дан снимања филма о Милунки Савић: „Оно мало части”

Име филма „Оно мало части“ упућује на сраман однос који је српска јавност имала према Милунки Савић – жени са највише одликовања у историји ратовања. „Оно мало части” је први играни филм о нашој хероини. Редитељ филма Филип Чоловић по завршетку снимања каже за Вечерње новости да је задовољан. Баш као и глумци Љиљана Благојевић, Миодраг Крстовић и Никола Ракочевић, који […]

Read more

Смрт Његошева

Сахрана на Ловћену је одложена, због лошег времена и страховања да би скадарски Турци могли да оскрнаве ловћенску капелу, и Његош је, 21. октобра, привремено сахрањен на Цетињу, у манастиру, у гроб његовог стрица светог Петра. Тек 26. августа 1855. свечано су Његошеви посмртни остаци пренети на Ловћен. Том приликом, послушавши жељу Његошевог оца, кнез Данило нареди да се отвори […]

Read more
1 152 153 154 155 156 168