Ђорђе БојанићКолумна

Бојанић: Нотр Дам=Богородица Љевишка

Пише, Ђорђе Бојанић

Да из ове трагедије која је задесила Француску и цео свет, и ми нешто научимо и буде нам јасније ко и како сагледава туђе светиње. А баш ми смо народ који никада није скрнавио и уништавао туђе светиње.

Тиме се и поносим као Србин, док су неки тамо рушили наше светиње и градили џамије и палили све што је свето и православно.

Не могу а да све ово не повежем са нашом и мојом патњом и нашим светињама.  Када сву ову солидарност видим, која и треба да буде, осећам још већу сету и патњу и питам се зашто су тада сви светски медији ћутали?

Тако да у овој културној трагедији која је задесила свет не могу а да се не сетим и времена када је горела и Богородица Љевишка крај царског града Призрена, Девич, гореле су цркве и манастири широм Космета 2004.(где је уништено више од 150 цркви и манастира), не бих да набрајам, горео је и Хиландар…

Нико није пустио сузу и жал, Европа је то мирно гледала, зар има ту неке разлике?… Чак и ми Срби смо то све мирно посматрали, нисмо ни покушали да то свету прикажемо онако како треба те 2004.год, што је била велика грешка тадашње власти. Сви су ћутали док је и небо горело, никада варваре и злотворе који то учинише нису осудили, зашто? Па нису то штале, то су били манастири који су старији и од неких држава, данас моћних и снажних.

Све ове наше велике трагедије су и теже по нас од Нотр Дама… које трају двадесет година, а никада нису биле ударне вести у светским медијима! Ко је крив за то?

Али, лепо је видети овакво јединство и жал за Нотр Дамом, ту сви ми можемо да научимо, бар по питању солидарности и медијске пажње, која и треба да буде на том нивоу.

Занимљиво, а и трагично, да је у исто време када је горео Нотр Дам, горела и џамија Ал Акса, у муслиманском делу Јерусалима… доста чудно, прошле недеље је горео и православни Храм у Украјини, о томе скоро да ни речи нема у медијима.

То су све културне и историјске трагедија на све три стране! Ми те трагедије добро знамо и осећамо… препуна нам је историја тог варварства.

Поносан сам што су се звона храма Светог Саве на Врачару огласила петоминутном звоњавом поводом трагичног пожара који је захватио катедралу Нотр Дам у Паризу, као и порука подршке која је стигла  из манастира Високи Дечани као и жеља наше државе да помогне. Ту се види та различитост нас и њих и наша трезвена свест. Ипак смо ми хришћани који разумемо и туђу патњу и жал, а страшно би било да ликујемо тој патњи, то није у нашем хришћанском духу.

Нотр Дам (симбол Париза, стар 850.год) није прва хришћанска црква која је запаљена у Француској… има их још, али, ни о томе се не говори. То је она црква у којој су звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима после Косовског боја, то не смемо да заборавимо.

Ништа није случајно… све се то догађа баш уочи Васкрса по  Грегоријанском календару (новом).

Да ипак све није почело на Космету, када је цела Европа гледала и ћутећи подржала да шиптари уништавају и пале цркве и манастире широм Космета?

Због тога ми данас на Космету имамо уништена и разрушена Српска гробља, цркве и манастире, али немамо разрушена туђа гробља и разрушене туђе светиње. Ту је разлика… ону коју свет не види или не разуме.

За нас честите Србе, који знамо шта је светиња (наша или туђа), културна тековина и историја, ово је велика трагедија. Као и све остале.

У нади да се овакве трагедије више не догађају, са било чије стране!

Пише, Ђорђе Бојанић

СРПСКА ИСТОРИЈА

Back to top button