Колумна

Обилазак српских манастира на Косову и Метохији

Пише, Драгана Стевановић

Жељна да оплеменим себе, проширим своје видике и да сазнам више о коренима нашег народа, одлучила сам да обиђем наше највеће светиње, велелепне српске манастире на Косову и Метохији, које представља духовно средиште Срба и увек је третирано као колевка Србије. Било је тешко одабрати и издвојити само неколико манастира које треба посетити, међутим моја дилема је решена када сам на интернету видела објављен програм организованог дводневног обиласка светиња на Косову и Метохији из Ниша. Програм је обухватао манастире и цркве које је УНЕСКО уврстио на своју листу заштићених културних добара и за које зна цео свет.

Са дозом треме, великих очекивања и нестрпљења упутили смо се ка Пећкој Патријаршији. Када смо закорачили у двориште манастира преплавила су нас осећања поноса, усхићења, дивљења и зачуђености пред овом божанственом грађевином.

Пећка Патријаршија је, у ствари, манастирски комплекс који чине четири цркве: црква Светих Апостола која је главна и најстарија,  црква Мајке Божје, црква Светог Димитрија и Богородична црква са црквицом Светог Николе, које су подизали  и дограђивали бројни црквени великодостојници, владике и архиепископи. У Пећкој Патријаршији се налазе неке од најлепших средњовековних фресака које представљају изузетна дела средњовековног сликарства. У дворишту манастира, налази се црни дуд стар око 750 година за који се верује да је најстарији дуд у Европи. Ми смо напустили овај манастирски комплекс пуни утисака и жеље да овде поново дођемо.

Пут нас је водио јужније до Дечана и ускоро смо се нашли пред величанственим манастиром Високи Дечани, задужбином краља Стефана Уроша Дечанског.Манастир је један је од ретких који није рушен и паљен. Храм је посвећен Вазнесењу . Манастир је изузетне лепоте са фрескама које се у њему могу видети и због чудотворних  моштију краља  Стефана Дечанског које се овде чувају.У манастиру се чувају свеће воштанице дуге преко два метра, које је даривала кнегиња Милица.Воштанице су старе преко 616 година и сматрају се најстаријим свећама на свету.

Манастир инпресионира посетиоце и својим димензијама- дугачак је 36 метара а висок чак 30 метара.

Пут нас је даље водио на југ, до царског града Призрена, престонице цара Душана. Симбол овог града је камени мост на Бистрици, али се својом лепотом издвајају црква Богородица Љевишка и манастир Свети Архангели.

Можда ни једна српска светиња није имала тако бурну историју као црква Богородице Љевишке. Подигнута је почетком 14. века на темељу базилике из римског периода као задужбина краља Милутина. Међутим, пред њеном лепотом нису остали равнодушни ни Муслимани. О њеној лепоти сведочи стих на зиду цркве исписан на арпском језику који у преводу значи“ Зеница ока мога, гнездо је лепоти твојој“.Не зна се ко га је записао, по својој прилици неко веома образован ко је познавао источњачку средњовековну поезију и био у стању да осети лепоту средњовековног сликарства.Иначе стих је персијског песника Хафиза Шираза.  У 16. веку фреске су прекречене а црква је претворена у џамију. Почетком 20. века са зидова је скинут малтер и појавиле су се фреске, али су биле знатно оштећене. Године 2004. током мартовском погрома тешко је страдала Богородица Љевишка, али су је Срби својом упорношћу поново обновили.

Сличну судбину имао је и манастир Светих Архангела који је смештен у кањону реке Призренска Бистрица на три километра од Призрена. Манастир Светих Архангела је задужбина цара Душана, а овај велики српски владар је овде и сахрањен. У 16. веку манастир је срушен а његова грађа је узидана у Синан- пашину џамију. Обнављан је, пљачкан и рушен више пута а последњи пут 2004. године. Сада у манастиру живи само један монах са двојицом искушеника, а некада је то био манастир богат братством и приходима.

Призрен крије још много знаменитости из наше прошлости а нарочиту пажњу привлачи Призренска богословија. Отворена је 1871. године под именом Богословија Светог Кирила и Методија а као задужбина Симе Андрејевића Игуманова.

Пут нас је даље водио до још једном манастира подигнутог у 14. веку на темељима византијске цркве- манастира Зочиште. Овај манастир посвећен је светим врачима Козми и Дамјану ,налази се на око пет километара од Ораховца и неколико километара од Велике Хоче. У манастиру се чувају мошти врачева Дамјана и Козме , па ово место посећују верници различитих националсности и вероисповести  јер верују у исцељитељску моћ врачева. Манастир је имао страшну судбину јер су 1999. године припадници ОВК поставили експлозив у његове темеље и тако су уништене многе фреске а монаси су се спасили у последњем тренутку. Од сачуваних цигала у октобру 2004. године саграђена је нова црква по угледу на стару. Настављамо даље наше путовање  и стижемо до

Велике Хоче “Голема Оча“најстаријег  српског насеља  у Метохији, где свака цигла сведочи историју. Стефан Немања је у Хочи засадио своја два винограда, а село је познато по квалитетном вину. У селу се налази Дечанска виница која производи на далеко познато манастирско вино. У средњем веку село је имало 24 цркве и три манастира.Већина цркава и данас постоји, Кула Лазара Кујунџића, господарска кућа.

Овај пут смо обилазак српских светиња на Косову и Метохији завршили у Грачаници и Газиместану. Са дивљењем смо застали пред прелепим здањем са четири куполе- црквом Успења Пресвете Богородице у оквиру манастирког комплекса Грачанице.  Манастир се налази у близини Приштине. Подигнут је као задужбина краља Милутина и његове жене Симониде. Црква Успења Пресвете Богородице се истицала по јединственој грађи  у стилу рашке, византијске и романске школе и прелепим фрескама. Посебну пажњу привлачи приказ породичног стабла Немањића са 16 портрета ове светородне лозе и портрет краљице Симониде, фреска о којој је певао наш чувени пеник Милан Ракић. Стижемо и до Газиместана са чије се куле  пружа јединствен поглед на непрегледно поље божурова.

Када смо се после обиласка српских светиња удобно сместили на седишту аутобуса агенције БАЛКАН ТУРС – КИМКО која је ово путовање ораганизовала, били смо пуни  утисака. Мешала су се осећања поноса националног, среће, усхићења, али и туге јер је многим светињама нарушена лепота кроз бурну и тешку прошлост. Ипак, утисак који је доминирао је жеља да обиђемо и друге манастире на Косову и Метохији, да о њима причамо својој деци, породици, пријатељима да никада не заборавимо своју историју и да осетимо духовни мир и једниство с Богом.

АГЕНЦИЈА БАЛКАН ТУРС – КИМКО

 

Контакт информације, телефон 064 24 57 034

 

мејл svetinje.kim@gmail.com

 

ПОКЛОНИЧКА ПУТОВАЊА – БАЛКАН ТУРС – КИМКО

Пише, Драгана Стевановић

Back to top button
Close
Close