НЕВЕРОВАТНА СУДБИНА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ НАУЧНИКА: Неподобан и краљу и Титу

Др Момчило Исић објавио биографију Милоша Московљевића. Московљевићев речник, први после Вуковог, партијски инквизитори осудили на спаљивање.

Веома кратковидог сина Милоша, домаћини Московљевића из шабачког села Варна, због ове мане послали су на школовање, уверени да неће моћи да се бави тежачким пословима. Међутим, он је током ферија радио раме уз раме с укућанима на пољу, а затим се враћао у Београд да буде гимназијалац, а затим студент филологије који је жуљевитим рукама вредно хватао белешке. Већ тада је запажен Милошев несаломив карактер и интелигенција, која се показала и 1912. кад се пријавио у добровољце, иако су га због слабог вида лекарске комисије ослободиле војне обавезе.

Прошао је оба балканска рата, албанску голготу, Велики рат, а у Русији је 1918. спасао југословенске избеглице из хаоса Руске револуције и грађанског рата. За ратне заслуге је добио Орден белог орла, а као послератни лидер Савеза земљорадника и народни посланик постао је најжешћи критичар радикалског режима и Карађорђевића. Бескомпромисног борца за социјалну правду и просвету, противници су оптуживали да је комуниста, а комунисти га нису подносили јер их је осуђивао због фанатизма и називао фантастима. Краљ Александар му се жестоко осветио, па после изласка из Скупштине, врсни филолог дуже од децније нигде није могао да добије стални посао.

После Другог светског рата нове власти су га позвале у Народни фронт, а он је на Славији држао ватрене говоре против монархије. Међутим, у Скупштини и Влади, он је поново био опозиционар, који је здраворазумски критиковао неразумне експерименте у пољопривреди. Кад су га ставили у дипломатију, сукобио се с незналицама и нерадницима, па је поново најурен из јавног живота и остављен без посла, страдајући у Титовој републици на исти начин као и у Александровој монархији.

– Московљевића су називали крутим и мушичавим човеком, а то је, у ствари, значило да је принципијелан и непоткупљив. Био је левичар борећи се за социјалну правду, а највећи конзервативац кад је критиковао трошење државног буџета. У Титовој Југославији он је био једини посланик који се усудио да у Скупштини износи критике, па су његове говоре преносиле најважније светске новине као чудо невиђено. Једноставно, Московљевић је био глас народа – каже др Момчило Исић из Института за новију историју Србије, писац Московљевићеве биографије коју је објавио “Службени гласник”.

Ова изузетна књига попуњава белине на слици времена у коме је живео Московљевић, открива историјску личност научника који је прогнан из историје. Парадоксално је да су генерације упознавале богатство руске књижевности управо захваљујући њему. Ко претражи старе школске лектире, утврдиће да је Московљевић превео “Рат и мир”, “Тихи дон”, “Очеве и децу”, да је био највећи и најплоднији српски преводилац с руског.

Ипак његово животно дело нису биле хиљаде страница превода, већ Речник савременог српско-хрватског језика, први подухват ове врсте после Вуковог Рјечника. Кад је 1966. књига изашла из штампе, прво је добила награде, а онда су партијски инквизитори проценили да је речник исувише српски, па према томе и неподобан, па су пресудили да цео тираж буде спаљен.

Стари научник и борац за правду, није могао то да преболи и убрзо је тихо преминуо. Чак ни гробно место није могао да добије, већ је сахрањен у тастовој гробници.

Ове године, приликом обележавања 200. годишњице објављивања Вуковог Рјечника, на пригодној изложби приказан је и један спасени примерак Московљевићевог дела, али није било ни речи о аутору.

СВЕДОЧАНСТВА БЕЗ НАКНАДНЕ ПАМЕТИ

Институт за новију историју Србије за овогодишњи Сајам књига припрема објављивање пет томова Московљевићевих дневника, које ће са биографијом чинити изузетну целину и конкурисати за издавачки подухват године.

– Московљевићеви дневници које је водио од 1916. до 1968. су изузетно сведочанство о једном времену кроз судбину једног човека. То нису мемоари у којима аутори показују накнадну памет, већ прворазредно сведочанство – каже др Момчило Исић, који је уложио десетогодишњи рад у истраживање и приређивање дневника.

Извор: novosti.rs

Преузето СРБИН.ИНФО