Срби Црне Горе

Непознато о познатом, Павле Ђуришић: Војвода и фудбалер!

Комнен Вујадиновић се у разговору са Вулем Ракетиће сјећа да је Павле Ђуришић, који је уочи Другог свјетског рата постао и васојевићки зет читаво слободно вријеме вријеме проводио на фудбалском игралишту. Дружио се са свим фудбалерима ФК Будим Града без обзира на њихову политичку припадност која се и тада осјећала у понашању неких играча, али и њихових симпатизера. Павле се о тим идејним опредељењима својих саиграча није изјашњавао.

Припремио: Горан Киковић, професор историје и аутор књиге “Војвода Павле Ђуришић“

Како записа познати и признати новинар из Васојевића, покојни Вукосав Вуле Ракетић у “Србобрану“, листу за обнову српске културе и традиције, који је изашао октобра 2009.године у Беранама под бројем 15. да је војвода Павле Ђуришић био фудбалер ФК Будим Град, чији је данас наследник ФК Беране. Сада већ прошле 2020. овај клуб је обиљежио 100.година постојања. Данашњи ФК Беране прво је носио назив: “Његош“,па “Будим Град“,затим “Ика“,онда “Раднички“,па “Иванград“ и сада “Беране“.

Како пише Вукосав Вуле Ракетић,комунистичка пропаганда последњих деценија на личност Павла Ђуришића лијепила је редовно негативне етикете, јер је он у току Другог свјетског рата, као активни официр Југословенске Војске у Отаџбини стао на чело црногорских четника и био њихов комадант. По познатом комунистичком принципу “ко није са нама он је против нас“ њему је оспорено и успјешно командовање устаницима у ослобођењу Берана, али о томе неком другом приликом. Овога пута правимо само скицу за његов портрет као спортисте.
Међутим,они који су били у прилици да са Павлом играју фудбал, да буду у управи “Будим Града“, као чланови Управног одбора или да им он суди на некој фудбалској утакмици имају о њему позитивно мишљење које се дијаментрално разликује од комунистиче пропаганде.

Новинар Вукосав Вуле Ракетић, је за ову прилику тада разговарао са Комненом Вујадиновићем,једним од најкомпетентних личности на ову тему. Вујадиновић је био дугогодишњи фудбалер и познати спортски радник, иначе аутор монографије “ФК Беране 1920-1995.године“,који је 1977.године проглашен за заслужног спортисту Црне Горе и Југославије.

Комнен Вујадиновић се сјећа да је Павле Ђуришић,дошао у Беране 1930.године по завршетку Војне академије и да је био у рангу поручника. Као дјечак успјешно је играо фудбал у родној Подгорици, а ту активност је наставио и у Војној академији у Сарајеву. Као искусном играчу није му било тешко да се укомпонује у игру Будим Града и да постане његов стандардни првотимац до краја своје фудбалске каријере.
Играо је “полутку“-каже Комнен, у разговору са Ракетићем и наставља: “Био је добар играч који је на свакој утакмици давао максимум и врло често пресудно утицао на исход многих побједа Будим Града, било да се игра у Беранама или на страни. Добро је центрирао лопте, па голгетеру није било тешко да је пласира у противничку мрежу. Центарфор и центархалф су у њему имали одличног сарадника и то је добро функционисало пуних седам година. Павле је био омиљен међу играчима. Био је права другарчина, али и добричина и као такав изабран је и у Управни одбор клуба. Крајем 1937.године објесио је копачке о клин и посветио се и посветио се позиву фудбалског судије. У игри са фудбалском лоптом био је много успјешнији него као дјелилац правде, али ту је за релативно кратко вријеме израстао у доброг арбитра.
На округлом столу организованом 1983.године чула су се и провокативна питања и тражен је прецизан одговор да ли је Павле Ђуришић играо у Будим Граду! На постављено питање јасан одговор је дао његов саиграч Милорад Лончаревић Шаљко: “Павле Ђуришић је играо са мном у “Будим Граду“ много година. Као играч био је изванредан и веома пожртвован на готово свакој утакмици. Ако за нијансу није био бољи, није био ни гори од Илије-Ике Димића“!

Комнен Вујадиновић се у разговору са Вулем Ракетиће сјећа да је Павле Ђуришић, који је уочи Другог свјетског рата постао и васојевићки зет читаво слободно вријеме вријеме проводио на фудбалском игралишту. Дружио се са свим фудбалерима ФК Будим Града без обзира на њихову политичку припадност која се и тада осјећала у понашању неких играча, али и њихових симпатизера. Павле се о тим идејним опредељењима својих саиграча није изјашњавао.

За једну утакмицу која је одиграна у Косовској Митровици Павле је био одређен за вођу пута. Основни разлог за то је био тај што полиција није много правила питања кад су вође пута била војна лица и није била велика процедура да се добије одбрење за путовање. Са њима је тада путовала и Павлова вјереница Горица Бакић.

Као фудбалер у ФК Будим Граду Павле Ђуришић је био омиљена личност како међу управом, тако и међу саиграчима и навијачима, истиче на крају разговора са новинаром и публицистом Вулем Ракетићем, сада већ покојини Комнен Вујадиновић.

Припремио: Горан Киковић, професор историје и аутор књиге “Војвода Павле Ђуришић“

 

Back to top button
Close
Close