Предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић у разговору за Српско коло каже да су Срби у Црној Гори обесправљени у толикој мјери да се „слободно може казати да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе као што је то случај са српским народом на овом простору”.
Киковић, који је историчар по образовању, сматра да се српски политичари што прије морају састати са премијером Србије Александром Вучићем и од њега затражити отварање конзулата у Беранама, у коме је својевремено Свети Сава установио Епископију будимљанску. Веома огорчено Киковић говори о режиму у Црној Гори, „који над српским народном спроводи политику апартхејда, односно политику националне, културне, духовне и економске дискриминације”.
Какав је положај СПЦ?
– Како је међу важним акцијама након Другог свјетског рата новонастали режим кренуо у уништавање Српске православне цркве, као чувара националне свијести, тако се и данас у њиховој борби највише напада Црква. И све то зарад јединог неодустајног задатка: коначног стварања нове, црногорске нације, која нема баш ничег заједничког са српством. Ту су разне невладине организације попут Црногорске православне цркве, Дукљанске академије наука и умјетности, Матице црногорске и других, чији је задатак да буду само услужни сервиси за различите потребе владајућег режима.
Да ли су грађани Берана „кажњени” што нису у већини гласали за Ђукановића?
– Мило Ђукановић посјетио је Беране пред изборе и ја као предсједник СО Беране нијесам хтио да га примим, јер је то била још једна посјета у низу која ће остати упамћена као реприза његових хвалоспјева о „бољем животу”. Он је овога пута наводно дошао у својству премијера, а у ствари је својом посјетом започео предизборну кампању ДПС-а у нашем граду. Као предсједник Скупштине не желим да дајем легитимитет премијеру чије се богатство мјери милионима евра, и то у земљи гдје већина народа практично скапава од глади.
Каква је обећања премијер Црне Горе дао грађанима Берана?
– Неупућени човјек би помислиo да је Мило Ђукановић чаробњак који може да ријеши све проблеме овога свијета. Беране је постало сиротињски град, гдје једино добро живе они који су, поучени премијеровим примјером, злоупотријебили своје положаје и за себе приграбили добро које припада свим грађанима.
Како оцјењујете резултате недавно завршених избора?
– Сви избори који су одржани од успостављања вишестраначја деведесетих до данас били су недемократски. Што се Берана тиче, цијела опозиција је освојила 9.173 гласа, док је ДПС добио 7.014 гласова. Сигурни смо да ћемо на следећеим локалним изборима, који ће се одржати 2018, убједљиво побиједити и задржати власт у Беранама.
Како бисте оцјенили однос Србије према сународницима у Црној Гори?
– Несређени односи по питању држављанстава између Србије и Црне Горе довели су до тога да је институционална заштита Срба у Црној Гори од стране Србије нешто већа од статистичке грешке и да је један конзулат кô ниједан, односно да се хитно мора отворити Конзулат Србије на сјеверу, и то баш у Беранама.
На шта конкретно мислите?
– Новинар и писац Радe Живковић својевремено је написао да је још 1219. године Свети Сава у мјесту Будимља (данашње предграђе Берана) основао једну од првих српских епископија, са епископским троном у Манастиру Ђурђеви ступови, задужбини Првослава Немањића, сина жупана Тихомира, Немањиног брата. Будимљанска епископија нешто касније подигнута је на ниво митрополије, али је угашена 1648, када су Турци живог одрали будимљанског митрополита Пајсија. Епископски трон остао је упражњен пуних 350 година, да би 4. августа 2002. године поново била обновљена, када је устоличен преосвештени владика Јоаникије Мићовић. Дакле, има ли чвршћег доказа и јачег свједока од поносних и пркосних Ђурђевих ступова, који ево више од осам вијекова свједоче о битисању, борби, муци и невољи Срба на простору Старог Раса или Старе Србије.
Реалност је да је Беране у Црној Гори…?
– Беране никада није било Црна Гора до 16. октобра 1912. године. Овдје се свакодневно слави сваки спортски успјех „орлова”, масовно се излази на улице, слави се Српска нова година. Иако опустошени тродеценијском владавином Мила Ђукановића, Беране, Андријевица, Бијело Поље, Мојковац и Колашин, поднијели су највећи терет и пружили уточиште нашој српској браћи са Косова и Метохије, која су избјегла арнаутске каме и која су се трајно настанила на овом подручју. Једном ријечју, на сјеверу данашње Црне Горе живи толики број Срба да држава Србија мора и треба да отвори ту дипломатску институцију и заштити и помогне сопствени народ. Зар у исту раван стављати Србе, који, упркос систематском уништењу, чине 32% становништва окупиране Црне Горе, са Хрватима (који имају конзулат у Котору), који чине веома мали проценат становништва?
Зашто је по Вама неопходно поред амбасаде у Подгорици и конзулата у Херцег Новом отворити конзулат у Беранама?
– Србија се са Милом прегањала годинама око отварања конзулата у Херцег Новом, са Загребом се договорио за Котор између два залогаја пршуте и толико гутљаја вина. Српске странке морају тражити хитан састанак са премијером Србије Александром Вучићем и изложити му све аргументе, па и ове горе изречене, да је положај Срба у Црној Гори катастрофалан и очајан, а да ће бити ускоро и безнадежан уколико не дође до институционалне заштите Срба.
Како превазићи протјеривање ћирилице?
– Ћирилицом се писало од времена Мирослављевог јеванђеља и Житија Светог Саве, прве штампарије Црнојевића у којој се штампало ћириличним писмом; и Св. Петар Цетињски и Његош и Марко Миљанов и Стефан Митров Љубиша и краљ Никола сви писмени и учени људи нашега народа користили су ћирилично писмо, што значи да је ћирилично писмо и српски језик израз наше хиљадугодишње традиције. И поред недаћа и невоља кроз које је пролазио наш народ, поробљавања, зулума и окупација разних освајача, културно деградираних режима, српски народ је кроз вијекове у својој колијевци чувао и његовао своју ћирилицу. Међутим, данашњи окупатор је глобална мисао фаворизовања свих девијација људског друштва (наркоманије, насиља, хомосексуализма и безбожништва), па и борбе против традиционалних вриједности, у које спада и наша ћирилица. Данас се против ње боре злоупотребом медија, избацивањем из уџбеника, службених докумената и опште комуникације, приказујући је као ретроградну и анахрону. Наш народ све више подлијеже тој сили и пропаганди, и у општој летаргији губи свој идентитет.
Ипак, свједоци смо да управо наметањем језика гледамо процес асимилације…?
– Они који су у Црној Гори до сада били Срби, а сада желе да буду Црногорци, имају право на такво опредјељење, без обзира колико то бесмислено било. Али, и обрнуто! Tо никако не даје за право онима који желе да се одрекну свог поријекла и идентитета да краду и отимају оно што је аутентично и неприкосновено, међународно признато, као српско. А то је, на примјер, језик. Они који се изјашњавају као Црногорци и који желе да имају свој регистрован „црногорски језик”, нека се већ потруде да смисле нови језик који ће се од сваког дијалекта српског језика разликовати за најмање 50%. Суштина је да један језик не може имати више назива и да се идентитет језика не може мијењати за дневнополитичке потребе. Говор у Црној Гори се не разликује ни по чему од говора Срба у Републици Српској и дијеловима БиХ, као ни од говора Срба југозападне Србије, односно Лике, Кордуна, Баније, итд. Говор у Црној Гори се од говора у Београду разликује само по (иј)екавици. Сви који говоре на поменутим просторима се савршено „разумију”!
АКО ЊЕГОШ НИЈЕ СРБИН, ЗАШТО ГА ПРЕВОДЕ?
– Црногорски говор није чак ни цио дијалект, већ само локална интерпретација ијекавског нарјечја, штокавског дијалекта српског језика. Они који тврде другачије су или велике незналице или злонамјерни демагози. По поменутом питању нема никаквог компромиса. Некоме се може српски језик свиђати или не, може га користити или не, али нико нема право да врши ампутацију српског језика и да му насилно мијења идентитет, јер би то значило да се насилно заводи идеологија геноцида, као припрема за његово спровођење. Нажалост, не би било први пут српском народу да тако нешто доживи. Ево и једног илустративног примјера: Његошев Горски вијенац у Црној Гори преводи се на такозвани „црногорски језик”! Ово је класичан организовани криминал, који подсјећа на криминалне групе које украду аутомобил, обришу серијске бројеве шасије и мотора, угравирају нове лажне бројеве, а затим продају такав ауто.
Чекамо да Мило дође ауто-путем или авионом
– Ни овога пута Ђукановић није дошао у Васојевиће обећаним ауто-путем, или авионом који је давно требало да слети на беранску писту. Он је још 2008. године у Беранама обећао да ће се кренути са изградњом ауто-пута и да ће до априла 2009. године извођачи радова бити на радилишту. Уз то је најавио активирање беранског аеродрома, помињући га у оквиру пуне валоризације региона Бјеласице и Комова, за које је казао да ће доносити приходе колико и Морско добро. Зато се народ оправдано пита да ли ће премијер у Беране доћи ауто-путем или ће долетјети из ваздуха, онако како приличи високим гостима који су урадили све да овако културно и достојанствено тонемо у биједу, својствену најсиромашнијим земљама свијета.
Разговор водио Т. Ћоровић
