Милош Биковић у Русији завршава филм о акцији Руских падобранаца и заузимању аеродрома „Слатина“ у Приштини 1999. године

Милош Биковић у Русији завршава филм о акцији Руских падобранаца и заузимању аеродрома „Слатина“ у Приштини 1999. године.

Овај филм прати анти-НАТО кампања а укључивање српских глумаца у филм има за циљ и легализацију анексије Крима.

Филм се зове „Балканска линија“ а биће представљен публици у 20 земаља следеће године на 20-ту годишњицу НАТО бомбардовања.

Управо је заузимање аеродрома „Слатина“ у Приштини, највеће погоршање односа Русије и запада још од времена Карипске кризе.

Филм „Балканска линија“ говори о судбоносној операцији Руских специјалаца на Косову.
Детаљи ове операције су и дан данас затворени за јавност а у руском војном архиву детаљи ове акције стоје под псеудонимом „Строго поверљиво.“

И сам филм је тајан исто као што је тајна и акција Руских специјалаца, па је један од аутора филма чије име је за јавност непознато, додатно ставио нагласак на чињеницу да су Срби били погођена страна у сукобу.
И да су многи догађаји на Косову и Метохији измишљени како би се изазвало НАТО бомбардовање, све то ће се приказати у филму.

Главне улоге у филму тумаче познати глумац Гоша Куценко, те неколико српских глумаца међу којима и идол милиона руских дечака, најпознатији „индијанац“ Гојко Митић, и наравно велика звезда руске кинематографије Милош Биковић.

Неки делови овог филма су снимљени и на Криму, што ће самом филму дати посебну чар.
Али су се српски глумци нашли на удару украјинских Тајних служби и представљени су као пропагатори који својим активностима учествују у легализацији анексије Крима, те су представљени као „Агенти Кремља.“

Српски глумци су у Русији ангажовани и на промоцији заједничких братских вредности Србије и Русије, те борби против политике НАТО-а.

Када је 9. јуна 1999. године потписан „Кумановски споразум“, српски војници и полицајци морали су се повући са Косова, сви до једног.
За „безбедност“ на Косову требао се побринути НАТО, овог пута под називом КФОР.
Нови погром Срба могао је да почне.

620 километара даље, у Угљевику у Републици Српској, био је стациониран Руски контигент војске, који се ту налазио у Мировној мисији још од краја рата у Босни ’95. године.

Руски генерали Рипкин и Епифанов су седели у својој канцеларији, недуго затим им се придружио и пуковник Игнатов.
Слушајући НАТО авионе како их надлећу, самоиницијативно су почели да планирају како да помогну Србима на Косову и Метохији.

И док су пушили цигарете, нису били ни свесни да планирају једну од највећих и најризичнијих акција Руске војске још од уласка у Берлин ’45. године.

Једногласно су одлучили:
„Заузећемо аеродром Слатина у Приштини.“

Понесени жељом и емоцијама да заштите српски народ, исте вечери су на војном полигону постројили 350 руских војника.
Изабрали су 200 падобранаца, припадника Елитне Руске Ваздушно десантне дивизије.

11. јуна 200 најхрабријих руских падобранаца под пуном опремом спаковало се у 15 транспортера и 10 камиона.
Започела је операција под називом „Марш на Приштину.“
Мада је ова акција била толико ризична да су јој војници дали своје име:
Операција „Сигурна смрт.“

И док су Руси били на маршу дугом 620 километара од Угљевика до Приштине, по Косову се распоређивало 40.000 војника НАТО пакта.
Падобранци су се сјурили сутрадан на аеродром „Слатина“ у Приштини и испред носа НАТО трупа заузели аеродром.

Контролишући овај објекат Руси су практично контролисали ситуацију на целом Косову.
Јер ниједан НАТО авион није могао да слети на територију Косова без њихове дозволе и сагласности.
А ова акција Руских војника је између осталог зауставила и уплашила ОВК-а да не напада зачеља избегличких колона.

НАТО тенкови су убрзо покушали да пробију руске барикаде око аеродрома, али су брзо одустали када су видели руске специјалце са лансерима ракета у рукама.
Затим је НАТО покушао хеликоптерски десант на писту али су их у томе спречили руски транспортери.

Ова акција руса је била шок за цели свет.
Командант НАТО-а Весли Кларк урлао је у телефонску слушалицу и тражио од команданта снага за брзе интервенције да силом заузме аеродром.

Британки генерал Мајкл Џексон је овај задатак одбио речима:
„Не желим да започнем Трећи светски рат.“

Америчка државна секретарка Медлин Олбрајт тада зове председника Русије Бориса Јељцина и испоставља му захтев да руска војска ослободи аеродром и да сместа буду смењени генерали који су организовали напад на „Слатину.“

Пијани Јељцин одмах смењује руског министра одбране Игора Сергејева и наређује русима да ослободе аеродром у Приштини.
Овакој одлуци су кумовали још неки руски генерали који су били стационирани у Босни а били су потчињени команди КФОР-а која је била састављена искључиво од официра НАТО-а

Руси нису успели да издејствују свој сектор на Косову и под притиском су ослободили аеродром.
Овакву ситуацију је додатно погоршао и званични Београд који није показивао јасну жељу за присуство руске војске на Косову.

Руски контигент се повукао за Републику Српску, одакле је убрзо отишао за Русију.

Генерали Рипкин и Епифанов који су организовали „Марш на Приштину“ су због западних притисака отпуштени из војске, исту судбину је поделио и пуковник Игнатов.
Падобранци који су учествовали у заузимању аеродрома нису сносили последице.

Ова акција руске војске је једна од највећих војних акција двадесетог века.
Нажалост, овај подвиг руских специјалаца готово да и не постоји у српском колективном памћењу и о њему се не зна скоро ништа.

На почетку снимања овога филма Милош Биковић се обраћао Филмском центру Србије и тражио новчану помоћ за филм.
Филмски центар Србије је овај захтев једногласно одбио.
Министарство културе Србије се смиловало па је за филм издвојило 100.000 евра.
Иако је буџет филма 4 милиона евра, и пројекат је од националног значаја за Србију.

Поставља се питање да је Биковић хтео да сними филм о геј паради или неком геј пару, вероватно би добио одмах који милиончић.

Дакле, то је показатељ да у окупираној Србији не сме да се чује и зна за ништа што је српско и што се тиче Срба и Србије.

Биковићу и Русима требамо одати највеће поштовање за овај филм.
У протеклих 20 година у Русији је снимљено неколико десетина документарних филмова о НАТО бомбардовању и акцији Руских специјалаца у Приштини.

Иначе, Милош Биковић је у Русији један од најпопуларнијих глумаца.
Оно што је за Србе Драган Бјелогрлић или Срђан Тодоровић, то је за Русе Биковић.

Колико је Биковић цењен у Русији говори то што му је пре само месец дана, државну награду „Медаљу Пушкина“ у Кремљу уручио лично председник Русије Владимир Путин.

Извор: Космопол

Преузето novitetinovosti.blogspot.com