Масакр у Кравицама 1944, и на Божић 7. јануара 1993.

Масакр у Кравици 1944.

Масакр у Кравици је назив за убијање 111 становника села Кравица (данас у Републици Српској, Босна и Херцеговина) српске националности, које су 3. јула 1944. године извршиле усташе под командом Анте Царатана и Фрање Сударе.

Извршиоци овог покоља су били припадници Прве усташке бригаде. Приликом извршења овог злочина су спаљени многобројни засеоци села Кравица (Доњи и Горњи Бачићи, Анђићи, Солаковићи, Поповићи, Мандићи….). У подруму породичне куће Васића је спаљено 46 становника засеока Анђићи.

Током читавог Другог светског рата је на подручју Кравице и околних села било 600 жртава рата.

Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца, када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3000 војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража. Током напада снага Насера Орића у борби штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи (по неким подацима 46), док је неколико села спаљено до темеља. Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву послије божићне службе.

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу.

Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.

У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.

Председник Србије, Борис Тадић је 2006. године присуствовао помену кравичким жртвама.

Детаље напада на Кравицу су планирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић . Напад су извеле јединице армије Босне и Херцеговине са подручја Сребренице и околних села.

До сада је за учествовање у овом масакру суђено Насеру Орићу, али не за масакр становника Кравице, пошто је тужилаштво сматрало да за то нема основа јер су у Кравици погинули углавном војници а не цивили. Насер Орић је био командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини и по сопственом признању датом током каснијег суђења пред Хашким трибуналом, учествовао је у нападу на Кравицу. Он је 28. марта 2003. оптужен од стране тужиоца Хашког трибунала, Карле дел Понте по више основа укључујући и прекомерно уништавање имовине у власништву становника села (међу којима је и Кравица) углавном насељених Србима. Припадници СФОР-а су га ухапсили 10. априла 2003. године.

Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Није проглашен кривим за уништавање имовине у Кравици већ је осуђен по основу командне одговорности, зато што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према затвореницима српске националности у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Судско веће Хашког трибунала је у пресуди констатовало да је у Кравици али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката али на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима . Судско веће је констатовало је да је огроман број цивила муслимана (углавном избеглица) био присутан пре, током и после напада на Кравицу и да није било могуће контролисати их и спречити да изврше уништавање имовине становника села Кравица и Јежестица  Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.

Ко на Божић у Кравицу дође?

Приликом масакра над Србима у Кравици, један од припадника јединице Насера Орића по имену Ризо, који је учествовао у масакру над Србима, је написао пјесму о томе, где се на најподмуклији начин вређају српске жртве. Иначе ова песма је веома популарна код сребреничких муслимана, па се може чути јавно на весељима и свадбама.

Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у вријеме када се десио.

Извор Википедија