Срби Црне Горе

Маркуш: Овако је актуелна власт крала у вријеме референдума 2006. године!

"Око 264 000 држављана Црне Горе из Републике Србије није могло да гласа о својој држави. Исто право није одузето црногорским држављанима из БИХ, Хрватске, Македноји, Турске, ЕУ, САД..."

Пише: Јован Маркуш

Првим Уставом за Књажвевину Црну Гору 1905.године сваки црногорски држављанин је имао право гласа, као и по Закону који је донијет на основу тог Устава. Послије 100 година то универзално људско право одузето је црногорским држављанима који имају пребивалиште у Републици Србији.

Око 264 000 држављана Црне Горе није могло да гласа о својој држави. Исто право није одузето црногорским држављанима из БИХ, Хрватске, Македноји, Турске, ЕУ, САД… Иако је тада важећим Уставом из 1992. Република Црна Гора дефинисана као држава, суверена у питањима које није добровољно пренијела у надлежност заједничке државе са Србијом (СР Југославије), бирачко право је дато грађанима, а не држављанима да одлучују о својој држави.

Ово је пружило основ да Комисија ЕУ наметне дискриминаторски члан Закона о референдуму уз помоћ гласачке машинерије актуелне власти и створи предуслове за пројектовану крађу.

Један од најинтересантнијих примјера је из Рожаја. Ерџан Фетаховић је поднио приговор за 34 лица која су противзаконито уписана у бирачки списак иако иста имају пребивалишта на територији, а многи и њихово држављанство. Из Турске су уписани: Отемба Мејрема, Балота Бајрам, Балота Рабија, Балота Рамиза, Балота Рахима, Балота Селима, Балота Смаил, Балота Сулејман, Балота Хајрија, Балота Шахан, Ахматовић Ирфан, Џуџевић Алија, Цаноски Сабахета, Мујевић Ибрахим, Хаџић Кенан и Булиш Ферида. Из Македоније су уписани Цамићи: Вехбија, Мехмет, Мунир, Назим, Наил, Незир, Рхман, Ризван, Рифат, Руждија, Сафет, Сафија, Соко, Фадил, Хадија, Хајран и Шериф (17 Цамића). Из БиХ је уписана Куртагић Мевлида.

Из другог приговора који је поднијело више лица види се да је 229 лица, углавном из АП Косово и Метохија, противзаконито гласало.

У трећем приговору који је поднио Богољуб Булатовић приложен је листинг од 26 лица која су уписана у бирачки списак Рожаја а истовремено имају пребивалиште и гласачко право у Србији. У четвртом приговору који су поднијели Драгомир Магделинић и Раденко Булатовић приложен је листинг од 144 лица која имају двоструко “право“ у Србији и Црној Гори… итд.

Вјероватно су у Црној Гори тих дана процентуално били најзапосленији у писању оправданих приговора Вујадин Ђуричанин и Петар Ђукић из Плава. Они су приложили читаву књигу доказа о противзаконитом гласању грађана из АП Косово и Метохија, Републике Србије и БиХ. Очигледно Плав је био један о главних центара за противзаконито гласање неправославног становништва са Ким, БиХ и Санџака. Нијесу изостали ни грађани који су одавно одселили у Словенију. Тако је нпр. Адем Кољеновић из Крања уписан у бирачки списак иако је одјавио пребивалиште из Плава прије 32 године (23.01.1974.).

Иако је власт у протеклом периоду у свему заборавила на сјевер Црне Горе то очигледно није, када је противзаконито гласање у питању. Увидом у документа може се рећи да су Пљевља била главни центар за противзаконито гласање грађана друге државе (Босне и Херцеговине). Само један од многобројних приговора довољно говори о томе. Грађани Сарајева су: Врах Кемал, Врањ Самир, Тахировић Хамзо, Тахировић Ферида, Садигић Ајла, Садигић Ермина, Брковић Златка, Брковић Шефхет, Лаловић Самија, Рашинлић Рефик… итд. Грађани Републике Српске су: Ристановић Миленко, Поповић Цмиља, Срндовић Миломир, Миликић Ивана, Миликић Јелена, Миликић Марија, Миликић Жарко, Лучић Веселинка, Дркић Адела, Тошић Доста, Тошић Стјепан, Бујак Добрана, Тањевић Пејка, Шушић Сњежана…итд.

Попут Рожаја и Плава, и Бијело Поље је представљало један од центара за противзаконито гласање грађана других држава. Тако нпр. Диздаревић Анита је дошла из БиХ, Џоговоић Аниса из АП Косова и Метохије, Станић Есад из Србије, Бећировић Рукија из Шведске, Љуца Расим из САД… итд.

Ни јужни дио Црне Горе није заостајао у противзаконитом гласању становништва других држава. Улцињ је био један од центара за противзаконито гласање грађана из АП Косова и Метохије. Само у једном приговору који испред Блока за заједничку државу подноси Михаило Ћетковић. Види се да је 27 грађана из АП КиМ противзаконито гласало. Према евиденцији званичних државних органа гласали су: Аџеми Сајда, Алоја Хилмије, Барјактаровић Аријета, Божаља Ћерим, Дермаку Сабрије, Ђока Слободанка, Елезај Осман, Фаћи Хатем, Гаши Сермије, Гаши Рамизе, Ђонај Рамазан, Хоти Бећир, Келменди Јахја, Лика Артон, Мећикукић Аргон, Мећикукић Едон, Мећикукић Едона, Нуши Кол, Палокај Леонард, Пренкај Ферниндант, Растодер Мејруша, Рогова Дрен, Шошкић Албина, Шошкић Адријан, Смајлај Артен, Телић Ферид и Телић Сервете, иако су грађани АП КиМ. У другом приговору наводе се 10 лица из БиХ која су протизаконито гласала.

Према званичној евиденцији: Абазовић Џеват, Џафеић Енис, Џиџовић Хусо, Хоџић Индира, Хоџић Исмет, Исљамовић Хаљим, Растовић Весна, Стангла Јунуз, Шкобић Валентина и Шаћири Едмонд, су грађани БиХ. Општина Бар је такође била један од центара за протизаконито гласање грађана из АП КиМ. На гласачком мјесту у ОШ “Мексико“ гласали су: Ћеман Есо, Ћеман Јасмин, Ћеман Назића, Ћеман Рафета и Ћеман Садета, читава породица са Космета. Општина Будва је била један од центара али за противзаконит гласање грађана из Србије а посебно из Београда. На другој страни општина Цетиње је била омиљено мјесто за противзаконито гласање грађана Хрватске. На Цетиње је стигао да гласа Ђукановић Неђељко из Задра који преко 30 година не живи на Цетињу и син му Славко који никада није живио, а на Његуше је стигао из Дубровника извјесни Ђаковић Синиша кога нико не познаје и који не задовољава пребивалишни услов (2 године), да би могао гласати.

У општини Подгорица се најпотпуније показује шта се дешавало када је у питању противзаконито гласање становника других држава и становника из друге чланице Државне заједнице. О гласању становника из БиХ, Србије и АП КиМ најбоље говори записник 10. сједнице Комисије за спровођење референдума од 25. маја 2006. године који је потписан од представника оба политичка Блока, који би са пратећом документацијом могли бити предмет посебног зборника за општину Подгорица који по обиму не би био мањи од ове Бијеле књиге.

Извор: Фејсбук

Преузето ИН4С

Back to top button
Close
Close