Краљ Александар волео је Србију, али У ОВАЈ ГРАД НИКАДА НИЈЕ ЖЕЛЕО ДА ДОЛАЗИ и то из само једног РАЗЛОГА

Краљ Александар I Карађорђевић владао је у тешком периоду – као престолонаследник је провео народ кроз Албанску голготу, тешку обнову земље и уједињење Срба, хрвата и Словенаца у заједничку државу. Током својих покушаја да новостворену земљу учрвсти као озбиљну силу обишао је добар део Европе трагично настрадавши у Марсељу 1934. године, али један град у Србији заобилазио је у широком луку!

Чачани воле да препричавају урбану легенду по којој њих ниједна власт нарочито „не мирише“, а да слична осећања и они гаје према њој. Када се покрене та тема, осим неких скоријих политичких догађаја, већина помене и анегдоту везану за краља Александра I Карађорђевића.

Краљ Александар на сахрани војводе Степе Степановића, Фото: Wикипедиа

Прича каже да историја неслагања Чачака и оних на власти у држави своје корене вуче још из 19. века. Овај град је свој највећи процват доживео након што је Србија стекла независност када Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. Зато можда и не чуди што су Чачани важили за верне присталице династије Обреновић.

Након Мајског преврата 1903. године Карађорђевићи им то нису заборавили…

Краљ Александар И Карађорђевић „Ујединитељ“ је од Првог светског рата па све до своје смрти 1934. Чачак посетио само једном!

Вероватно се ни то не би догодило да Степа Степановић, јунак пређашњих ратова и велики српски војвода, своје пензионерске дане није проводио баш у овом граду – родном месту своје супруге.

У Београд је одлазио кад је морао на позив врховног команданта и његових ратних сабораца. Време је проводио у башти. Неговао је воће и цвеће. Никоме није одлазио у посету и ретко кога је примао. Волео је да шета поред Западне Мораве по лепом времену. Управо једног таквог дана, 27. априла 1929. године Степа Степановић је преминуо.

Сахрана је одржана 29. априла 1929. године, а њој је присуствовао и краљ Александар I Карађорђевић коме је ово била прва и једина посета Чачку. То је уједно био највећи јавни скуп у Чач­ку између два светска рата, како по бро­ју учесника, тако и по друштвеном угледу и значају присутних на сахрани.

Преузето DNEVNO