КОМАНДАНТ МИЛОРАД ЈОКСИМОВИЋ (1904-1994)

Милорад Т. Јоксимовић рођен је 15. септембра 1904. године у Харемима код Берана, у тадашњој књажевини Црној Гори. Основну школу и гимназију завршио је у Беранама, Војну академију у Београду, са 51. класом, 1. октобра 1925. године, када је унапријеђен у чин пјешадијског поручника и распоређен за водника 4. чете, 34. пјешадијског пука у Суботици. Потом је био премјештен за командира 3. чете истог пука. По завршетку курса за моторизацију, унапријеђен је у чин мајора и именован је за командира 3. моторизованог дивизиона. Други свјетски рат га је затекао на положају командира дивизиона у саставу Треће коњичке дивизије. Одликован је био Златном медаљом за ревносну службу, Златном медаљом за војничке врлине, Југословенском круном 4. и 5. реда.

Мајор Милорад Јоксимовић је био изданак старе угледне породице из Берана. Његов отац Тома Јоксимовић био је један од националних првака племена Васојевића.

По капитулацији југословенске војске 17. априла 1941. године, мајор Милорад Јоксимовић је избјегао заробљеништво, и преко планина и долина стигао у свој родни крај, гдје учествује у устанку против италијанског фашистичког окупатора. тј. италијанских казнених дивизија и њихове авангарде Арнаута. Када је успостављена веза са Дражом Михаиловићем, постављен је за команданта Лимског корпуса од четири бригаде. Мајор Јоксимовић и капетан ваздухопловства Раденко Тмушић формирају прве четничке чете у Васојевићима. Лимски четнички корпус (Горски штаб бр. 149) изгледао је овако: командант мајор Милорад Јоксимовић, помоћник команданта Панто Саичић, начелник штаба капетан Божидар Ћеранић. Комски четнички корпус (Горски штаб бр. 111) у погледу командног кадра, изгледао је овако: командант мајор Андрија Весковић, замјеник команданта мајор Величко Бојовић, командант Прве андријевичке бригаде капетан Новак Миликић, а Друге бригаде капетан Димитрије Влаховић. Мајор Јоксимовић на том положају остаје до 14. маја 1943. године, када су га њемачке дивизије, у великој прољећној офанзиви против четника, заробиле и одвеле у интернацију, у Њемачку. Предходно је прошао кроз злогласне логоре Старо сајмиште код Земуна и Крамс код Беча.

У логору Оснабрик, мајор М.Јоксимовић наставља борбу против логорских комуниста српског поријекла, јер је једногласно био изабран од стране групе националних официра, који су се добровољно пријавили, за командира тајног „батаљона смрти“, јачине 300 младих одважних официра. Потом је дошло до физичког обрачуна између националиста (четника) и комуниста (партизана) у самом логору, у којем су комунисти били поражени. Ово се сматра за јединствен случај обрачуна двије противничке стране у било којем нацистичком конц-логору.

По завршетку Другог свјетског рата, мајор Милорад Јоксимовић се није вратио у Југославију, да робује новом окупатору – комунизму, већ је 1948. године емигрирао из Аустрије у Енглеску, а априла 1952. прешао је у Канаду, настанивши се у Торонту, гдје је 1994. године и преминуо. У емиграцији је активно учествовао у јавном животу Срба Канаде и САД. Био је један од угледних вођа четничке емиграције и члан свих српских националних организација. Бавио се публицистиком, написавши више стотина разних чланака и репортажа, за разне српске емигрантске новине и часописе. Издао је и књигу својих ратних успомена под насловом „Из минулих дана“, која је постала својеврстан бестселер међу Србима у Канади, САД и Аустралији, јер је разоткрио праву истину о ЈВуО и Четничком покрету, под командом ђенерала Драгољуба – Драже Михаиловића.

Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ