КЊИГА „ЗАВЕШТАЊЕ МОМ СРПСКОМ РОДУ“

Приредио Ђорђе Бојанић

Ових дана из штампе је изашла књига „Завештање мом српском роду“ , српске књижевнице Гордане Павловић, у издању издавачке куће СВЕН из Ниша.

Књига сачињена од прича о злочинима над Србима од Првог светског рата до данас. Као што каже публициста Зорица Пелеш, у свом предговору:

„…Већ на самом почетку ове књиге читаоцу је јасно шта има очекивати у овим редовима у којима  нам ауторка упорно скреће пажњу на све отрове унете споља, отрове који раздиру и нас и нашу прекрасну отаџбину  Србију, „ А ми ћутимо…“ Попут ње и Дис је залуд вапио 1910.године да „будућности затровасмо све изворе“. А ми као да ни  после сто година нисмо  свесни тих отрова и чињенице да тако отровани деценијама живимо само „слажући варку на варку“, како рече Андрић у својим „Немирима“,  не чинећи ништа да те отрове истиснемо из нас.

unnamed-1

Гордана Павловић

     Слика живота прошлог и живота садашњег, та слика напрслог огледала пред коју нас ауторка упорно поставља, не би ли коначно схватили сву суровост и наше прошлости и наше садашњости, наједном као да постаје стварна.

И сва та лица и догађаји о којима пише као да наједном стварно видимо пред собом. Њихове контуре су необично јасне и одређене и у томе и лежи најдрагоценија ауторкина особина: поетска вештина.

По тој снази се њена поетска вештина издиже изнад многих и њена мајсторска, песничка и приповедачка, рука нас диже на ноге. Неприметно, скоро на врховима прстију, зна да читаоца увуче још дубље, унутар свог чудесног песничког и приповедачког здања у коме се њему чини  као да слуша најприродније разговоре са позорнице, а не прекоре и вапаје, који треба да га натерају на лично преиспитивање свести, коју је у овим суровим временима заборава потребно надоградити очигледно једном широм свешћу.

    Попут Његоша и светог владике Николаја Велимировића и Гордана се зналачки упушта у борбу светла и таме. Она сва кипти од  љубави према свом српском роду.”


Гордана се захваљује интернет порталима, новинама, сајтовима и осталим разним медијима који су је свесрдно подржавали и објављивали поједине текстове из књиге.

Сви који20161028_19162120161028_191942 су заинтересовани за куповину књиге могу да се јаве на

email: gpavlovic9@gmail.com

ili na fb:

https://www.facebook.com/gordana.pavlovic.7503

https://www.facebook.com/knjiganadar/?ref=bookmarks

Песма из књиге

 

ГАВРИЛО

Умро је Гаврило…

Црни се дим надвио

над икону и кандило,

над српска обележја,

заклаше,

забетонираше у јамама

оца и сина,

деценијама

није се разданило,

није осванула

потпуна истина

о злочинима

над Србима,

још нам је тмина

на крововима,

нема те,

е мој Гаврило…

Умро је Гаврило…

Више од сто година

протутњало

голготе, ратова

страдања,

земља натопљена

крвљу предака,

настало доба

привидне слободе

за Србина,

док зло се прикрадало,

чекало

и канџе заривало

у душу, срце,

у утробу,

ишчупало

плод нерођени,

заслепело

вид очињи,

нема те,

е, мој Гаврило…

На правди Бога

осрамоћени,

понижени,

приморани

да убицама српске деце

руку љубимо,

белосветске сотоне

хлебом насушним

и сољу дочекујемо,

да се осмехујемо,

док нам са  светиња

крстове  склањају,

православље отимају,

неморал  и зло

се намеће,

правду  саплиће,

нема те,

е, мој Гаврило…

Остаде згрчена рука,

стиснута мука

и још јача

вера у Србина,

молитва Богу упућена

да прође ово време

искушења,

да обдари снагом

поколења,

српске кћери и синове

да у славу истине

сачувају иконе,

порекло и корене,

да се Србима

коначно раздани,

вид и слух

поврати,

нада у спас једини

да васкрсне православље

кроз српске изданке,

е, мој Гаврило…