КарађорђевићиОбреновићи

КЛЕТВА КНЕЗА МИЛОША и данас убија Србију! Обезбедио је власт а навукао проклетство

Поделе у Србији највише успевају, а Срби се деле на звездаше и партизановце, четнике и партизане, комунисте и демократе, али најтврдокорнија подела која је често пута довела земљу на руб пропасти је она на Карађорђевиће и Обреновиће.

Многи заговорници за династију Карађорђевић и данас воле да кажу да је Обреновиће стигла тзв кумовска клетва када је кнез Милош Обреновић наредио убиство вожда Карађорђа!

Од толиких знаменитих Срба и великих јунака које је побио (попут првог српског владике у устаничкој Србији Мелентија Никшића, Петра Молера, Стојана Чупића, Павла Цукића, Младена Миловановића итд.), кнез Милош Обреновић је најболније и најдуже окајавао свога венчаног кума вожда Карађорђа.

Зато Милош 1859. године, на месту Врбици подиже своју Цркву задужбину ”Покајницу”, посветивши је, ни мало случајно, Светом Архангелу Гаврилу—што је управо дан на који је вожд Карађорђе 1817. године по његовом налогу убијен. По овој цркви Светог Архангела Гаврила читава новонастала варошица добија своје данашње име Аранђеловац.

Када је Карађође убијен 26. јула 1817. године у Радовањском лугу његово тело је одмах покопано у гроб одмах поред места на ком је убијен. Касније је тачно из тог гроба изникао огроман Храст који и дан данас као да сведочи Карађорђево бесмртно дело.

Глава вожда Карађорђа је, након убиства, по Милошевом наређењу одсечена и однета београдском везиру Марашли Али-паши у Београд. Прво је била набодена на врх Стамбол-капије (која се налазила на месту поред данашњег Народног позоришта у Београду). Затим је наложено да се кожа са вождове главе одере, напуни памуком и однесе султану Махмуду II (1808-1839) у Цариград. Кажу да је човек који је вождову главу одрао те ноћи потпуно сишао са ума. Карађорђева глава је касније сахрањена код данашње Саборне цркве у Београду.

Међутим 1819. године, Карађорђева кума, кнегиња Љубица Обреновић (коју је венчао за кнеза Милоша) премешта Карађорђево тело из првобитног гроба у Радовањском лугу и сахрањује га испред олтара Карађорђеве задужбине, цркве Рождества Пресвете Богородице у Тополи. Глава Карађорђева остаје у Саборној цркви у Београду.

Следеће 1820. године, сам кнез Милош копа нову гробницу за свог кума у наосу кумове цркве задужбине у Тополи и у њу премешта Карађорђево тело из крипте испред олтара. Изнад гроба поставља мермерну плочу на којој кривицу за кумову смрт приписује турском правитељству.

Када су јој деца, мали кнез Милан и кнез Михаило оболела од незнане болести, кнегиња Љубица их болесне доводи у Тополу да са њом под молитвама преноће на Карађорђевом гробу, у његовој цркви-задужбини. И тада се догађа чудо! Обојица синова на кумовом гробу чудом оздрављају!

По наређењу кнегиње Љубице, лобања кума Карађорђа је 1837. године пренета из Београда у Тополу и сахрањена у гробницу Карађорђеве кћери Полексије. Кнегиња је чврсто веровала да би спајање Карађорђевог обезглављеног тела са његовом главом донело несрећу починиоцима убиства и означило крај династије Обреновића.

И тако је Карађорђе почивао са одвојеним телом и главом све до изградње цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

Када је Карађорђев унук краљ Петар I Карађорђевић дошао на српски престо избором у Народној скупштини 1903. године, у Тополи није затекао ни стопу земље коју је могао да наследи од свога оца Александра и деде Карађорђа. Зато је својим приватним средствима годинама од сељака откупљивао део по део бившег Карађорђевог имања, како би могао да направи задужбину и цркву са криптом у којој би се сахрањивали потомци Карађорђа. Ратови и велике невоље одуговлачиле су завршетак задужбине Краља Петра на Опленцу.

И тако после три сахрањивања тела и два одвојена сахрањивања главе, 9. септемба 1930. године, више од 113 година након убиства, све Карађорђеве кости су спојене и коначно сахрањене у нову династичку задужбину, цркву Светог Ђорђа на Опленцу, где и данас почивају.

Извор: espreso.rs

Преузето СРБИН.ИНФО

Back to top button
Close
Close