ЈОВАЊИЦА, ИВАЊИЦА – ХИЛАНДАРСКО ПРИСТАНИШТЕ… КАКО СУ СРБИ ИЗГУБИЛИ СВОЈЕ ПРИСТАНИШТЕ

У низу пљачки Хиландараца, малешеваца и бугараша пре свега, Прота Стева Димитријевић у свом извештају конзулу Владимиру Љотићу наводи 1906.године:
“Још једну су издају учинили.

Познато Вам је како су на југозападној светогорској обали место звано Ибвањица уступили покојном Мојсеју Русу, који је и пре тога имао велику хилендарску ћелију на Кареји, па је и ту на Ивањици подигао нову велику ћелију са морским пристаништем. Део те Ивањице раније су приграбили Зографци, а даљу обалу присвојио руски Пантелејмонов манастир и основао два скита на њој.

На тај је начин уступањем Мојсеју остатка Ивањице испуштен и последњи део стварне српске сопствености Хилендара на овој у свему важној и за пристајање лађа јединој подесној обали светогорској, на којој су се Руси већ утврдили. Мојсеј је прошлог пролећа погинуо у самој ћелији ивањичкој. За то убиство осумњичени су сами његвови млађи, па и син и наследник јермонах Антонин. Због тога су се они налазили у великој неприлици, те је лако било ивањичку ћелију вратитити Хилендару.

Кад смо за Ускрс били у Хилендару са гостима и враћали се отуда преко Ивањице, онда смо у самој тој новој ћелији повели реч о праву на наслеђе исте и Теофило нам је, сећате се, рекао: ” Сам Бог је хтео, да се тако сврши с покојним Мојсејем и да Хиландар поврати Ивањицу са свим оним, што је Мојсеј на њој подигао. У документу, којим је манастир дао право на подизање ове ћелије, покојни је Мојсеј обрисао имена наследника и уписивао друга. На тај начин је овај документ, као фалсификован, изгубио вреднот и ћелија са овим приновљеним имућством враћа Хилендару.” То је он говорио пред Вама и многим другим присутним и сви смо се зарадовали, што ће се из неповратних руку спасити једна важна сопственост нашег народа.

Али како смо се разочарали сада , кад смо сзнали, да је овај исти Теофило са осталима споменутим после тога издао Мојсејовом сину Антонину и још двојици наследника, разуме се за добар бакшиш, нови документ на Ивањицу, те на тај начин утврдио тамо Русе на вечита времена. Теофило је и за прво уступање Ивањице имао главну кривицу и место да је сада поправи, место да искупи дато обећање, он је свој ћешер претпоставио и части својој и интересу Хилендара и Срсптва.”

Шта рећи на све ово, на оволику поквареност појединих грамзивих монаха, хиландарских , које је држава Србија плаћала да брину о Србиновој највећој духовној светињи?

Приредила, Зорица Пелеш