Испреплетани трагови Обреновића и Карађорђевића

Престолонаследников трг на месту где су данашње Теразије (Фото Музеј града)

У језгру некадашње кнежевине и краљевине, а данашње републике готово је немогуће пешачити више од десет минута, а не ући у улицу која носи име чланова неке од две династије

На једном крају Стари двор, обележје Обреновића, на другом Нови двор, резиденција Карађорђевића. Два здања две српске династије које су нашом земљом владале у 19. столећу и првој половини 20. већ пун век раздвајају зеленило и цвећњаци данас Пионирског, некада Дворског парка. Али, само летимичним погледом на мапу ширег центра престонице чини се да су се судбина, историјске и политичке околности, а пре свега доносиоци важних одлука, поиграли са ове две династије у претходних неколико деценија.

У центру главног града некадашње кнежевине и краљевине, а данашње републике, Обреновићи и Карађорђевићи прилично су испреплетани.

Готово је немогуће пешачити више од десет минута, а не ући у улицу која носи име чланова неке од две династије владара у модерној историји Србије. А може се десити да пешак више од сат времена не напусти монархистичке улице. У таквој ситуацији би се нашао онај ко би кренуо са врха Булевара краља Александра, па ишао све до Краља Милана. Неупућени би због бројности назива улица са предзнаком краљ, кнез, кнегиња, краљица… чак могли да помисле да је Србија и данас монархија.

Централна престоничка саобраћајница – Булевар краља Александра, најчувенији је у граду, јер када се каже „на Булевару” зна се на који се мисли. Ипак, он носи и велику забуну. Откада му је, после деценија комунистичког назива Булевар револуције, 1997. враћен стари назив, који је носио од 1896. до 1945, многи Београђани су дуго били уверени, а неки су и данас, да се он зове по краљу Александру Првом Карађорђевићу – Ујединитељу. Али споменик и више табли на зградама јасно указују да је посвећен последњем Обреновићу, краљу Александру који је са краљицом Драгом мучки убијен у Мајском преврату 1903. године, после кога су Србијом у наредне четири деценије владали Карађорђевићи.

Част круни
Улице данас имају и Карађорђе, Јеврем Обреновић, кнегиња Љубица Обреновић, као и кнез Александар Карађорђевић. Ипак, част српској круни и њеној историји кроз векове одата је директно именом једне једине улице – Крунске. Данашњи назив први пут је носила од 1872. до 1896, онда од 1904. до 1946. и коначно од 1997. Ова „монархистичка” улица, као и Кнеза Милоша, својеврсна је улица амбасада. У њој су дипломатска представништва Шпаније, Турске, Бразила, Белгије, Мађарске, БиХ…

А да се бурне историјско-политичке околности нису постарале да улице у центру града на сваких неколико деценија мењају имена, можда би један представник Карађорђевића и данас повезивао краља Александра и краљицу Драгу. Јер на једном од углова, недалеко од зграде Техничких факултета, са Булевара се скреће у Улицу кнегиње Зорке, а из ње у Крунску која се почетком 20. века звала Улица краљице Драге.

Овде није крај. Кнегињи Зорки кум је био кнез Михаило Обреновић. Ћерка црногорског краља Николе Првог Петровића се касније удала за Петра Карађорђевића, који је на српски престо дошао убрзо после Мајског преврата. Неупућени би се можда запитали зашто се онда улица посвећена Зорки не зове Краљице Зорке, али мајка Петровог наследника на престолу Александра није доживела крунисање супруга, јер је преминула 1890.

И док улица посвећена Зорки пресеца најлепши део Врачара, улица посвећена њеном мужу Петру, првом краљу Србије из династије Карађорђевић, јесте пешачка и саобраћајна артерија једног од најзначајнијих културно-историјских делова Београда, веза Косанчићевог венца и Дорћола. И у овом делу града судбина се поиграла са династијама. Улица краља Петра, која се тако звала од 1904. до 1946. и поново од 1997, укршта се са најпознатијим градским штрафтом – Кнез Михаиловом, названом по сину Кнеза Милоша и куму Петрове Зорке. Кнез Михаилова једна је од малобројних којој ниједна власт име није мењала колико год оно било монархистичко.

Као што никоме није пало на памет да дира Кнез Михаилову, нико није дирао ни улицу која се деценијама зове по његовом оцу – Кнеза Милоша. А тек њених 1.870 метара, који се простиру на територији Старог града, Врачара и Савског венца приповедају занимљиву причу. Пре него што је Кнез Михаилова постала главно градско шеталиште, епитет главног корзоа са лепим кућама и цветним баштама имала је управо Милоша Великог. Њиме је, како бележе хроничари, волела да пролази и краљица Наталија Обреновић са сином Сашом, последњим краљем Србије из династије Обреновић.

Овом улицом су, како се наводи у више извора, 1868. године пролетеле и кочије са кнезом Михаилом, смртно рањеним у Топчидеру, а на углу са данашњом Масариковом 1921. године одиграо се и један од неколико покушаја атентата на краља Александра Карађорђевића.

Ова улица је и својеврсна симболична спона Обреновића у данашњем Београду јер се укршта са још три саобраћајнице са именима Обреновића – Краљице Наталије, Краља Милана, Краља Александра, али и Крунском (некада Краљице Драге).

И управо на раскрсници код Кнеза Милоша, улице Краљице Наталије и Краља Милана најближе су једна другој. Саобраћајнице које носе имена по родитељима последњег краља из династије Обреновић такорећи су паралелне и ни на једној тачки се не додирују, већ се разилазе. Краља и краљицу који су се растали за живота ни доносиоци градских одлука нису успели да споје на некој раскрсници. Али, улице Краља Милана, као и Кнеза Милоша ипак нешто значајно спаја –дворови.

Ако су доносиоци одлука у граду знали да вешто искористе историјске податке и употребе их на терену, онда су то најбоље урадили у непосредној околини дворова.

И један и други окренути су ка Тргу Николе Пашића, названом према политичару који је председник Министарског савета био и у доба Обреновића и у доба Карађорђевића.

Дворски комплекс је до педесетих прошлог века имао и праву архитектонску спону. Између зграда Старог и Новог двора до пред крај педесетих налазило се велелепно здање Маршалата двора, архитекте Момира Коруновића, које је, иако је преживело рат, уклоњено одлуком тадашњих градских урбаниста. Да ли би ово репрезентативно здање, архитекте који је пројектовао зграду поште у Савској (са старом фасадом) и Старог ДИФ-а, могло да буде реконструисано не зна се. Али, годинама се добар део грађана залаже да се Пионирском парку врати назив Дворски у складу са првобитном наменом.

Карађорђевић гледа у Обреновића

Студентски дом са именом краља Александра гледа на бисту Александра Обреновића (Фото Д. Алексић)

Београд је двема династијама почаст одавао не само именовањем улица, него и других здања. На месту данашњег Бранковог моста до Другог светског рата налазио се знатно раскошнији Мост краља Александра Карађорђевића. Ни Панчевачки мост није одувек на данашњем месту. Он је наследио предратни лучни Мост краља Петра Другог Карађорђевића.

Двојица монарха по којима су пре рата названи мостови данас немају ниједну улицу. Тек недавно по краљу Александру Првом названа је обала од Ушћа до хотела „Југославија”. И опет ето места симболици – обала посвећена њему протеже се од места где се некада налазио његов мост до хотела који се и даље зове по земљи чији је он био владар.

За разлику од краља, његова супруга краљица Марија пре неколико деценија у Београду добила је своју улицу, поделом Улице 27. марта на два дела. И један њен крај избија на студентски дом са именом краља Александра, дом који гледа на бисту Александра Обреновића.

Један студентски дом тридесетих и четрдесетих 20. века звао се и по краљици Марији, данашња „Вера Благојевић”. Често се сматра да се код нас одлуке доносе напречац, једна од пре неколико година била је врло добро промишљена. Године 2014. у Овчи је дотадашње издвојено одељење ОШ „Васа Пелагић” из Котежа постало самостална школа „Краљица Марија”. Симболика је нађена у томе што је краљица била румунска принцеза, а у делу Београда у коме је по њој названа школа живи више припадника ове националне мањине.

Школу са својим именом има и последњи краљ из династије Карађорђевић. По Петру Другом зове се осмолетка на Врачару, а епитет најстарије носи ипак школа названа по Петру Првом у истоименој улици у велелепном здању архитекте Јелисавете Начић.

Аутор: Дејан Алексић

Политика

Преузето ВИДОВДАН