Филм ”Матилда” у Србиjи… o измишљенoј историји…

Од 2. новембра у српским биоскопима почиње приказивање руског филма режисера Алексеја Учитеља ”Матилда”.

Филма у којем је историја промењена, филма који уноси раздор у друштво и не ствара, филма у којем нема љубави.

Ја као директор фестивала православног филма у Србији ”Снажни духом” молим све православне Србе да се замисле да ли је заслужио Николај Други, руски цар који се заложио за братски народ у Првом светском рату и на крају изгубио могућност да сачува Русију, такву захвалност од потомака.

Филип Кудрјашов

Немам право да забрањујем тај филм, али Вас молим да памтите и читате своју ПРАВУ, а не измишљену историју, која уздиже животињске људске потребе.

Пре него што пођете у биоскопе на пројекцију филма ”Матилда”, дозволите да вам понудим да се упознате са изјавама познатих архијереја Руске православне цркве о њему.

С поштовањем,
Директор МФФ у Србији ”Снажни духом”
Филип Кудрјашов

Иларион, митрополит Волоколамски, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије

Ускоро се навршава столеће од дана трагичне погибије последњег руског цара и целе царске породице. И прошле године, када је његова светост Патријарх Кирил посетио Србију, ја сам га пратио. Учествовали смо у невероватном чину. У самом центру Београда био је постављен споменик последњем руском цару Николају Другом. Под кишом која је пљуштала споменик је био освећен. То је био врло дирљив моменат, зато што је Србија у знак захвалности руском цару, зато што је он подржао српски народ, поставила овај споменик.

У нашој земљи до дана данашњег, колико ми је познато, нема ни једног споменика последњем руском цару. Имамо много споменика Лењину, кога имамо зашто да критикујемо. Код нас су разне сумњиве историјске личности до данас представљене на таблама са називима улица и тргова, а последњи руски цар за време чије владавине је било учињено много доброг и важног за земљу, њему до данас није подигнут ни један споменик.

Ближи се столеће од његове трагичне смрти, ужасног стрељања које је било извршено без поштеног суђења. При томе била је стрељана његова жена, деца, малолетна деца. И како земља дочекује тај датум. Она га дочекује у суштини светогрдним филмов који је тобоже заснован на историјским чињеницама, али у ствари све те историјске чињенице су у њему истргнуте из контекста. Према мом мишљењу, филм представља апотеозу неморала.

Видео сам тај филм, позвао ме је сам режисер. При томе морам да кажем да је он још пре отприлике две или три године долазио и показивао ми пројекат филма. Чак је желео да ја у њему на неки начин учествујем. На пример, да се тамо користи моја музика. Одмах сам рекао да је тај сиже врло сумњив. Да ће бити дочекан контрадикторно. Ипак, када је филм већ био у суштини завршен, Алексеј Јефимович ми је понудио да га погледам. После извесног колебања решио сам да га погледам. У крањој линији да не будем један од оних кога оптужују да није видео, а критикује. Ја сам га видео и рекао сам Алексеју Јефимовичу после пројекције. Ништа лепо и Вашем филму не могу да кажем. Он се снуждио, можда чак и увредио. Али, нажалост, то је филм у којем се историјске чињенице, као што сам већ рекао, ваде из контекста. Све то је представљено скоро карикатурално.

Рећи ћу Вам како филм почиње. По сцени Маријинског театра трчи та балерина. Пада јој грудњак и обнаже се груди. И она трчи са обнаженим грудима. Наследник седи у царској ложи и одмах узбуђено устане са столице. Таквим безобразлуком почиње филм и тиме се и наставља.

Видео сам филм у стању полупроизвода. Није још све било завршено. Не мислим да се тамо нешто суштински променило, шта може да се промени у суштини. Зато што је сам прилаз историјској личности таквих размера, који је примењен у филму, по мени недопустив. Чак не желим да говорим о уметничким квалитетима или недостатцима тог филма. То је човек кога је канонизовала црква. Црква има посебан однос према том човеку. На дан његове смрти, на дан убиства царске породице у Јекатеринбург се сјати на десетине хиљада људи да учествује у литији. Они иду од места где је стрељан до места за које се претпоставља да су га тамо сахранили. Пет сати пролази та литија са 60, 70, 80 хиљада људи. Замислите каква ће бити реакција верника када виде овај филм. Наравно, може се рећи – ако вам се не допада, не гледајте. Али како ми се чини, реч је о националном наслеђу. Реч је о нашој историји. Не треба да пљујемо своју историју. Не треба људе таквог нивоа и таквих размера као што је последњи руски цар да подвргавамо таквом јавном понижењу показујући га као што је он приказан у том филму. Да не говорим о томе што је тамо потпуно карикатурално представљена последња руска царица. Она је тамо приказана као вештица. А и њу је црква канонизовала.

Николај Други је имао праву љубавну причу. То је прича о његовој љубави према оној жени која је постала царица. Он ју је заволео још у раној младости, може се рећи у детињству, када су се први пут срели. Ту љубав је носио целог свог живота. Овај флерт са Матилдом Кшесинском је била младалачка занесеност, није дуго трајала и завршила се пошто се верио са својом женом. Он своју жену никада није преварио. Тачније заиста је тамо постојала нека љубавна прича, али истицати је сада у први план, правити од ње тобоже уметничко дело, правити од тога филм који ће да пуни касу. И тим филмом дочекати стогодишњицу убиства царске породице, мислим да у свему томе постоји нешто потпуно погрешно и нетачно.