ОбреновићиЂорђе Бојанић

Бојанић: АУСТРОУГАРСКИ ЧИНОВНИК ИМА ПРЕДНОСТ НАД МРТВИМ СРПСКИМ КРАЉЕМ

Приредио Ђорђе Бојанић

Једно време краљ Милан Обреновић  боравио је у Карлсбаду, па затим у Темишвару, a последње тренутке свог живота провео је у Бечу.

После скоро пет векова турског ропства, за време владавине краља Милана, Србија је стекла државност и независност. У његово време је обновљена и краљевина Србија, када је Милан Обреновић 1882. год постао краљ Србије, а оставио нам је и државни грб који данас имамо.

Краља Милана је тешка болест савладала… али, нису могли да га савлададају атентати. Теразијска бомба, није успела да му однесе живот, која је била укопана у калдрму док је кочијама ишао на позоришну представу, атентатори нису успели ни када су даске од пољског ве-цеа  пукле под његовом тежином (атентатори су дашчани под  премазали воденим раствором азотне киселине) када је упао у канал са фекалијама у ком се замало није удавио. Тај догађај је назван “Смедеревски намештај”. Преживео је и  Илкин атентат када је на њега је у порти Саборне цркве пуцала  Јелена–Илка Марковић. Преживео је и Ивањдањски атентат у Кнез Михаиловој,  док се возио кочијама, на њега је  пуцао бивши ватрогасац Ђуро Кнежевић…. све атентате је  успео да преживи али од опаке болести није успео да се извуче у својој  47 години живота.

Пошто је дуго био у коми (боловао је од упале плућа), 29. јануара 1901. године краљ Милан је издахнуо у 47. години живота у Бечу.

И тад почињу политичке интриге око мртвог краља. Фрања Јосиф са аверзијом према Србији коју ће тринест година касније војнички напасти, желео је да понизи српски двор тиме што неће дозволити да се краљ Милан сахрани у својој земљи.

Краљ Александар (његов син) тражио је да му се отац сахрани са краљевским почастима у Београду, али аустријски цар Фрањо Јосиф тврдио је да је дао реч краљу Милану да ће га сахранити у Аустрији, у манастиру Крушедолу.

Познато је и то када су јавили да је Миланово стање критично, тада се очекивало да ће  син Аександар доћи код њега у Беч, али уместо Александра дошао је пуковник Лазар Петровић, што је доста чудно, али и није пошто су им односи били доста лоши, зна се да је Александар (пре Миланове болести) издао наређење да краља Милана врате са границе ако покуша да уђе у Србију.

Краљ Александар је навео у писменом обраћању да би била највећа увреда за Србију да се краљ Милан сахрани на територији која је тада припадала Аустроугарској у манастиру Крушедол.

Има и прича  које тврде да се болесни Милан поверио  мађарскогм грофу Ергенију Зичију који је боравио са њим у данима док је био у постељи да се никако не сахрањује у Србији.

Бојанић: АУСТРОУГАРСКИ ЧИНОВНИК ИМА ПРЕДНОСТ НАД МРТВИМ СРПСКИМ КРАЉЕМ
Сахрана краља Милана у манастиру Крушедол

Политичка интрига се наставила и приликом преноса краљевих посмртних остатака у Сремске Карловце, на путу за манастир Крушедол.

Бојанић: АУСТРОУГАРСКИ ЧИНОВНИК ИМА ПРЕДНОСТ НАД МРТВИМ СРПСКИМ КРАЉЕМ
Надгробна плоча краља Милана

Специјални дворски воз у коме је био смештен ковчег, према сведочењу савременика, био је задржан у Новом Саду да би пропустио воз у коме се тада налазио свемоћни хрватски бан Куен Хедервари, одређен за царевог изасланика на сахрани.

Овим је требало показати да један аустроугарски чиновник има предност над српским краљем.

 

У Крушедолу је мртвог краља чекало још једно изненађење, по наредби аустроугарских власти, никоме из Србије није било дозвољено да присуствује сахрани.

Ипак, Србија је 1918.год пригрлила и северни део свог духовног простора, па се тако манастир Крушедол нашао у саставу Краљевине СХС.

Сахрањен је у Манастиру Крушедол, поред књегиње Љубице. У манастиру Крушедол сахрањени су и патријарси Арсеније III Чарнојевић и Арсеније IV Шакабента, мати Ангелина и деспоти Максим, као и оснивачи манастира Јован и Стефан Бранковић, у Крушедолу почива и први војвода Српске Војводине, пуковник Стеван Шупљикац.

 

Делом коришћена литература – Небојше Богуновића, Коекуде Србијо, Српске историјске теме   1804 -1918.

Приредио Ђорђе Бојанић, проф. историје

Back to top button