Ђаци из ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша имају задатак да прикажу лик и дело Грофа Саве Владиславића руским ђацима

У оквиру међународног пројекта сарадње  ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша и руске школе „Центар Восхождение“, Шуја, Руска Федерација, за друго полугодиште планирана је реализација  новог документарног  часа .

Наша школа има за задатак да прикаже лик и дело Грофа Саве Владиславића руским ђацима, а и код нас у Србији, врло малом броју људи је познат лик и дело овог нашег великана. А руски ђаци ће пренети нама обичаjе за Васкрс у прошлости и садашњости код руског народа. Припреме су у току а реализацију планирамо крајем марта,  каже Ђорђе Бојанић.

Препознајући заједнички интерес који има за циљ развоj међународних друштвених односа између школа, укључује  разноврстну  образовну комуникацију између ученика Русије и Србије, један од циљева овог вида образовања је и да иза нас остане неки печат, да кроз овај вид ђаци упамте своје школске дане,  каже Ђорђе Бојанић.

Сава Владиславић Рагузински или „гроф Рагузински или Илирски“  био је српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске Империје, путописац, полиглота, велики добротвор и дародавац, а титулу грофа добио је од руксе царице Катарине 1725. године, каже Ђорђе Бојанић.

О Сави Владиславићу наши ђаци имаће много тога да пренесу својим вршњацима из Русије, Сава  је доста повезан са руском литературом, у Москву је довео и једног младог Етиопљанина кога је купио на цариградској пијаци робова. Поклонио га је Петру Великом, а цар се обрадовао овом поклону, покрстио је младића, дао му име Петар, послао га у школе. Овај Етиопљанин био је прадеда великог руског песника Александра Пушкина.  Ове чињенице био је свестан и сам Александар Пушкин, одакле потиче и његова наклоност према Србима, каже Ђорђе Бојанић.

И ово је врло значајан податак, на Савин наговор, цар Петар Велики, почетком 18. века, послао је у Сремске Карловце прву граматику и буквар, који је у будући центар српске духовности донео учитељ Максим Суворов. То је означило настанак прве српске школе у Сремским Карловцима, каже Ђорђе Бојанић.

А његово најзначајније деловање и ангажовање је кроз  Кјахтански споразум (1725) који је био један од најважнијих међународних споразума  Русије и Кине о разграничењу ове две земље. Он је био најзаслужнији за формирање границе,  каже Ђорђе Бојанић.

У Сибиру је основао град Троицосавск (данас Киахта) и тамо је подигао цркву Светог Саве српског Немањића, о овим подацима ће причати наши ученици, биће ту још занимљивих података који су обележили српску и руску историју.

Кроз дугогодишњу сарадњу кроз овај руски образовни пројекат ми смо заједнички обрадили више видео тема од којих су теме  о  Српској слави и руском испијању чаја, овај чај смо реализовали у првом полугодишту. Школске  2016/17 године  обрадили смо часове о Руском кнезу Владимиру и  Светом  Сави као просветитељу  Српском  и његов утицај у Русији.  А школске 2015/16 године обрађене су теме:  Цар Николај II и руско-српски односи почетком 20. Века  и  „Руска емиграција у Србији. Сви ови часови могу да се наћу на јутјубу, циљ нам је био да из ових видео часова и они који  гледају нешто науче о овим темама, како у Русији тако и у Србији… сви часови су титловани на руском и српском језику, прича Ђорђе Бојанић.

Приредила Српска историја