Други светски ратЂорђе БојанићСрби Хрватске

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник и дан сећања у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, истрадале у масовним злочинима током Другог светског рата у нацистичкој творевини Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.

Тај датум је свесно изабран, зато што су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе од више од 1.200 ( већина Срба ) заточника покушале пробој из усташког концентрационог логора Јасеновац, тачније из Логора Доња Градина и Логора Кожаре, у НДХ, а од којих се спасило само око 100.

Усташе су до уморства мучиле своје жртве чупањем ноката металним справама, копањем очију посебно конструисаном куком, ослепљивањем убодом игле у око, паљењем осетљивих делова тела – ока, ува, дојки и полних органа, терањем мишева у стомак, резањем живог меса и сољењем рана, гуљењем коже са живог човека, вађењем деце из мајчине утробе сечењем живе жене, откидањем носа, ушију и језика клештима, забадањем шила у срце.

Клале су специјално конструисаним ножевима (србосек), убијале секирама, брадвама, маљевима, чекићима и ватреним оружјем, вешале, тестерисале, пекле на ражњу, спаљивале у пећима и у запаљеним кућама, кувале у котловима, бацале у јаме живе људе, гушиле у води. Тако, и на друге начине, које никад нико у историји људског рода није тако масовно упражњавао, мучиле су и лишавале живота људска створења. Али, ипак су за усташке злочине, појмовно и практично, највише срасли нож и клање.

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

Приредио Ђорђе Бојанић

Кључне речи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close
Close