МОНОДРАМА „КЊИГА О МИЛУТИНУ“ Данко Поповић

Исповест Милутина Остојића сељака из Шумадије је заправо помно одабран низ детаља из његовог живота, од година сарајевског атентата до година после другог рата, када он као јунак из Првог светског рата и Балканских ратова, бива оптужен да је кулак где и умире од ’ћебовања’ у затвору. Његова прича започиње када је његов живот заиста завршен. Битка на Кајмакчалану, излазак […]

Read more

Павле М.Бабац: ПИСМО КРЛЕЖИ који је Србе назвао „ушљивим циганима“ и „неписменом багром за вјешала“!

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чекало је 58 година да буде објављено (до 2012. прим.приређ.), као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао […]

Read more

ЛЕГЕНДЕ НИША – ШИЉА

Луталица који никоме није наносио зло, скитница голубијег срца. Ко није налепио налепницу на његову кацигу значи да га није ни познавао. „Лозови, лозови, купите лоз – изаберите срећу“, говорио би тихо, гегајући се између столова скоро свих нишких кафана и ресторана један од најпрепознатљивијих уличних ликова шездесетих и седамдесетих година прошлог века, „човечуљак“ у дроњавом дугачком капуту и белом […]

Read more

Добош – први српски јавни сервис

Много пре жица, антена и звучника, Срби су добијањем царског фермана о аутономној кнежевини Србији из 1830. изборили и свој први јавни, тада добошарски, сервис. Због првог „дневника“ који су добошари телали прочитали пред београдским капијама умало није букнуо рат с Турцима. Наиме, Османлије су продоран звук лимених добоша памтили по злу, јер су за њим обично ступали српски фрајкори […]

Read more

Како је настала пруга Београд-Ниш

Идеја о изградњи железнице у Србији рођена је само дванаест година после прве железничке пруге на свету! Милош Обреновић, званично неписмени српски кнез, 1837. године предложио је изградњу пруге низ Дунав, од Београда до Румуније, где је имао велика имања. Све је, међутим, остало на папиру, до Берлинског конгреса 1878. године, када је Србија добила независност, али је морала да […]

Read more

Геноцида над Србима нема у читанкама

У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. […]

Read more

Србољуб Живановић – Ко краде мошти српских светитеља?

Разговарала Наташа Јовановић Римокатоличка црква се никада не одриче своје политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речју и на сваки могући начин при чему је важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић Пре неколико дана епископ славонски покушао је да у Хрватској организује некакву међународну конференцију на којој је требало да се расправља […]

Read more

Сећање на Србију која није изгубила памћење…овако је било некада

Аутор – Антоније Ђурић Само су директор драме Миодраг Илић и редитељка Цисана Мурусидзе, православна Грузинка, дочекали Патријарха Германа, владике и 114 свештеника и монаха који су дошли да виде драму Солунци говоре. Било пре – 32 године! Бадњи дан! Са излога Народног позоришта у Београду, најстаријег театра у Србији, плакати позивају грађане на премијеру драме Солунци говоре. Иза назива […]

Read more

7 песама за које мислимо да су народне, а нису

Поједине композиције грешком се сматрају изворним, иако су њихови аутори добро познати Што се боре мисли моје 1. Текст чувене песме написао је српски кнез Михаило, а била је посвећена Клеопатри Карађорђевић, сестри краља Петра Михаило Обреновић, рођен 1823. године, а убијен у атентату на Кошутњаку 1868, био је кнез Србије у два наврата – од 1839. до 1842. и од 1860. […]

Read more

Да ли сте знали за ову чињеницу?

Да је за време Тита у Хрватској похађање католичке “вјеронаука” било сасвим нормална ствар, да је од 1972. у загребачкој катедрали редовно слављен спомен дан Алојзија Степинца, а да је проповеди држао надбискуп (касније кардинал) Фрањо Кухарић; да су Хрвати од 1974. године добили право да после државне химне изводе химну Хрватске „Лијепа наша“; да је на њиховим верским скуповима, […]

Read more
1 29 30 31 32 33